Sva poreska dugovanja ostaju trajno na poreskim karticama, čak i firmama u stečaju

Poreska uprava nastavlja da vodi dugovanja privrednog društva na ime javnih prihoda, čak i nakon eventualnog gašenja firme usled sprovedenog stečajnog postupka. Takva praksa onemogućava da osnivači formiraju novo privredno društvo, s obzirom na to da će svakom novoosnovanom preduzeću biti oduzet PIB prilikom osnivanja.

Naime, nakon brisanja društva po osnovu stečaja, ali i prinudne likvidacije, PIB koji je toj firmi dodeljen prilikom upisa u registar ne briše se iz Jedinstvenog registra poreskih obveznika, već dobija status “ugašen” – s tim što trajno ostaje zapisan, a obaveze koje su na njemu evidentirane ostaju do namirenja.

Postojanje poreskog duga koji je evidentiran na PIB-u brisanih pravnih lica predstavlja prepreku za dodelu poreskog identifikacionog broja novoosnovanim privrednim društvima i preduzetnicima čiji su osnivači lica koja su bila osnivači u privrednim društvima koja su brisana iz registra, a koja su ostala dužna na ime poreskih obaveza.

“Sva poreska dugovanja ostaju na poreskim karticama bez obzira na likvidaciju ili stečaj, i tamo ostaju večno. Zakon o poreskom postupku propisuje zastarelost, ali iz iskustva znam da Poreska uprava neće samoinicijativno otpisati zastarele poreze sve dok se to od nje ne zatraži. Pa i tada je to teško sprovesti u delo, ali ako ste dovoljno uporni moraće da ga otpišu, jer Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje kada nastupa zastarelost poreskog duga”, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Inače, zastarelost je propisana samo za poreze – obaveze za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje nikada ne zastarevaju.

Ako osnivač ili jedan od osnivača u nekom narednom periodu osnuje novu firmu ili preduzetničku radnju Poreska uprava će ponovo oduzeti PIB, bez obzira na to što je okončan postupak stečaja.

“Ukoliko neplaćene poreske obaveze nisu obezbeđene založnim pravom ili nije pokrenuta naplata od kontrolnog člana društva, tada Poreska uprava nema prava da oduzme PIB. Međutim, u praksi se to dešava”, navodi Pisarević u razgovoru za Biznis.rs.

Zastarelost poreskog duga

Ukoliko porez ne bude naplaćen u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku Poreska uprava pošalje opomenu građaninu, istekom roka se gubi pravo na naplatu.

Apsolutna zastarelost poreskog duga predstavlja situaciju kada Poreska uprava nema prava da traži naplatu dospelih fiskalnih davanja, što se u praksi, prema rečima poreznika, zaista retko događa.

„Zastarelost poreskog duga počinje da teče od 1. januara naredne godine od godine u kojoj je ta poreska obaveza nastala i Poreska uprava može da traži naplatu poreza sa pripadajućom kamatom pet godina unazad“, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Ovde važi opšte pravilo prekida zastarelosti što znači da ako Poreska uprava preduzme bilo kakvu radnju (opomena za poreski dug i slično) tada se zastarelost prekida i ponovo počinje da teče po istim pravilima, odnosno ponovo se primenjuje rok zastarelosti od pet godina.