Svaki deseti penzioner odlazi u prevremenu penziju

Tek u 27. godini života prihodi od rada u Srbiji nam postaju veći od potrošnje, dok nam već sa navršenih 58 godina potrošnja premašuje prihode od rada, pokazuje jedno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku.

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku nedavno je izjavila da imamo svega 31 godinu da obezbedimo i izdržavamo i one mlađe od nas, i da se suštinski obezbedimo za starost. Prema njenim rečima, period gde se ostvaruje prihod od rada veći od potrošnje je kratak, a jedan od razloga malih primanja je prevremeni odlazak u penziju.

Međutim, prema podacima Fonda PIO, u 2021. godini pravo na starosnu penziju ostvarilo je 52.462 korisnika, a na prevremenu starosnu penziju 5.253 korisnika, te se može reći da prevremene penzije učestvuju sa oko 10 odsto u ukupnom broju starosnih penzija.

Ukoliko osiguranik, bilo da je žena ili muškarac, ne ispunjava zakonom propisane uslove u pogledu staža ili godina života za starosnu penziju, može ostvariti pravo na prevremenu starosnu penziju koja je uvedena u penzijski sistem Srbije Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. januara 2015. godine. Da bi osiguranik stekao pravo na prevremenu starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove i u pogledu godina života i staža osiguranja.

U 2022. godini muškarci mogu u prevremenu starosnu penziju otići ako su navršili 59 godina i 6 meseci života i 40 godina staža osiguranja, a žene ako imaju 59 godina života i 39 godina i 8 meseci staža osiguranja.

Zakonom je propisan prelazni period u kome će se uslovi u pogledu navršenja potrebnih godina života i godina staža osiguranja za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju povećavati postupno sve do 2024. godine, kada će za oba pola za ostvarivanje ovog prava biti potrebno najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života.

Tokom 2015. godine, kada je zakonom uvedena prevremena starosna penzija, ukupno je 7.962 korisnika ostvarilo ovo pravo.

Prevremena penzija se trajno umanjuje

Prema rečima naših sagovornika, ukoliko osiguranik ne ispuni oba uslova za takozvani pun iznos penzije, prevremena starosna penzija će biti trajno umanjena za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života (žene u 2022. do 63 godine i četiri meseca), s tim da ukupno umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.

Kako je ranije za naš portal izjavila predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić, kada je reč o pomeranju starosne granice oni kao sindikati ne zastupaju stav da treba povećavati granicu za odlazak u penziju.

“To je neki evropski trend da se što duže radi, da se što manje opterećuju penzioni fondovi. Međutim, moramo da razmišljamo i o ljudima koji moraju da odu u penziju dok su relativno zdravi i dok tu penziju uopšte mogu i da koriste. Sa druge strane, kakve su naše penzije naši penzioneri sigurno neće putovati i obilaziti Evropu i svet kao što to rade evropski koji su na vreme počeli da misle o starosti, pa su uplaćivali dopunske penzione privatne fondove i obezbedili se na taj način. Mi ranije nismo ni imali mogućnost da uplaćujemo privatno penziono osiguranje”, ističe Ranka Savić.

Kao još nehumaniji potez sindikati ocenjuju kaznene poene za prevremenu penziju.

“Sindikati se bore protiv kaznenih poena. Mislim da na tome treba raditi, jednostavno da se to ukine i da se na drugačiji način vrši obračun penzija”, zaključuje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić.