Sve veći broj ponuđača smatra da tenderi nisu fer i transparentni

Kriterijum najniže cene već nekoliko godina unazad koristi se u najvećem broju postupaka javnih nabavki u Srbiji. Kao razlog zbog kojeg se najnižoj ceni daje prioritet najčešće se navodi činjenica da su nabavke zasnovane na kvalitetu rizičnije.

Na događaju koji je organizovao NALED predstavljeni su rezultati projekta istraživanja opšte populacije, ponuđača i naručilaca u postupcima javnih nabavki. Broj ponuđača koji ne učestvuju na tenderima – jer ne veruju da će postupak biti fer i transparentan – skočio je na 42 odsto u 2023. godini, pokazalo je istraživanje.

Ekonomista Milan Kovačević, komentarišući rezultate istraživanja i sve manje učešće ponuđača na tenderima, kaže za Biznis.rs da je kršenje zakona jedan od razloga slabe motivacije.

“Ako neko poštuje pravila onda se zna kako se to radi, ukoliko se pravila ne poštuju onda se to prosto zove kršenje zakona. Verovatno se ni ovaj deo postupaka koji se sprovodi po postojećim propisima ne radi dovoljno transparentno. Trebalo bi da postoji inspekcija koja bi kontrolisala procese i kada bi neko bio kažnjen to bi malo uozbiljilo ljude. Više bi verovali u ideju da se poštuju pravila javnih nabavki i onda bi bilo više ponuđača”, smatra Kovačević.

On dalje navodi da, generalno gledano, ako postoji regulativa koja se ne poštuje onda ni ljudi ne žele u tome da učestvuju i gube vreme žaleći se i sudeći se.

“Da bi se to popravilo trebalo bi preći na primenu zakona. Ali ako se donese odluka da se i ne moraju primenjivati pravila javnih nabavki, kao na primer za EXPO 2027, onda ljudi gube poverenje da išta može da se kontroliše”, objašnjava naš sagovornik komentarišući podatak iz istraživanja NALED-a da 94 odsto građana smatra da bi javne nabavke trebalo da budu strože kontrolisane.

Rezultati istraživanja pokazali su da, kao i prethodne godine, oko tri četvrtine građana jeste zainteresovano da sazna kako se budžetska sredstva troše kroz sistem javnih nabavki.

“Najveći problem je to što se ne radi po propisima koji postoje za javne nabavke i tu onda nema šta ni da se kontroliše. To se uklapa u opšti trend ponašanja vlasti u Srbiji koja voli „ad hok“ da odlučuje o trošenju novca, da što manje precizira u budžetima za šta će se on upotrebiti, a vrlo retko pravi bilo kakvu studiju da li uopšte na nešto i treba trošiti”, kaže Milan Kovačević.

Uz to, on smatra da je sve vrlo netransparentno i jako se teško dobija podatak po kojoj ceni je nešto nabavljeno.

Podsetimo, Skupština je u oktobru prošle godine usvojila i poseban (lex specialis) Zakon o posebnim postupcima radi izgradnje potrebnih objekata za međunarodnu izložbu EXPO Beograd 2027 i Nacionalnog stadiona, kojim se isključuje primena Zakona o javnim nabavkama.

U zakonu se navodi da je investitor objekata za izložbu, smeštaj gostiju i Nacionalnog fudbalskog stadiona Republika Srbija ili privredno društvo koje će osnovati, a koje ima pravo i obaveze investitora. To posebno privredno društvo, kao i društvo posebne namene, neće primenjivati odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.