U Srbiji osigurano samo 15 do 20 odsto domaćinstava

Prilikom kupovine nekretnine, kuće ili stana, nekako u senci ostaje stavka polise osiguranja. Na dnevni red dođe tek ukoliko se desi neka neprijatnost. U svetu, osnovna polisa osiguranja domaćinstva je jedna od najprodavanijih, što kod nas i nije slučaj.

Goran Leštanin, specijalista za razvoj proizvoda neživotnih osiguranja kompanije Generali, kaže da je prema internim istraživanjima njihove osiguravajuće kuće svega 15 do 20 procenata domaćinstava u Srbiji osigurano.

„Tu treba uzeti u obzir da se u velikom broju slučajeva radi o nekretninama koje su uzete na kredit, pa samim tim moraju biti osigurane po zahtevu banke kreditora, a one su primera radi osigurane samo od rizika požara i izliva vode iz instalacije, jer ta pokrića zahteva sama banka“, objašnjava Leštanin.

S druge strane, Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže da osnovnu polisu osiguranja domaćinstva kod nas kupuje manje od 10 odsto vlasnika nekretnina.

„Polisa osiguranja domaćinstva štiti njenog korisnika od požara, udara groma, grada, oluje, poplave, izliva vode iz instalacije, provalne krađe i razbojništva, pa u nekim slučajevima čak i od lomljave stakla“, ističe Ćirić zbog čega je ona važna.

Značaj ove polise kod nas se najčešće shvati kada bude kasno, odnosno kada nastane šteta. Elementarne nepogode se ne mogu izbeći, ali njihove posledice se mogu ublažiti. Primera radi, u Sjedinjenim Američkim Državama, u područjima tornada i oluja koje dolaze sa okeana, polisa osiguranja imovine je nešto što se podrazumeva i Amerikanci je u većem broju imaju.

Najčešće pitanje koje postavljaju osiguranici je da li se u slučaju štete ona nadoknađuje u celini ili samo delimično. Ćirić kaže da naknada štete zavisi od njene procene i od sume osiguranja koja je ugovorena polisom.

„U slučaju totalne štete, naknada će biti isplaćena u visini sume osiguranja, a maksimalno do procenjene građevinske vrednosti objekta. Ako je neko platio polisu za totalnu štetu u visini od milion dinara, to je najviši iznos koji mu može biti isplaćen”, ističe Ćirić.

Kada dođe do potrebe da se aktivira polisa, postoji nekoliko načina procene štete – izlazak procenitelja na teren ili slanje videa osiguravajućoj kući. Goran Leštanin kaže da u zavisnosti od obima štete i same lokacije procenitelji štete izlaze na teren, ali postoji mogućnost da je klijenti sami snime putem linka za aplikaciju koji im dostavlja ova osiguravajuća kuća, u zavisnosti od toga kolikih je razmera.

“Za domaćinstvo se obično ne izlazi na teren da bi se procenio rizik. Na primer, za osiguranje nekretnine od poplave agent nema potrebe da izlazi na teren već se sve obavlja telefonskim putem ili se popunjava standardni upitnik, uzima se nekoliko podataka o karakteristikama objekta. Agent na osnovu toga izlazi sa ponudom i pravi se polisa, sve se završava u roku od pola sata”, objašnjava Leštanin.

Osiguranje sa svim pokrićima od rizika koji realno prete svakom domaćinstvu kreću se od jednog evra po metru kvadratnom na godišnjem nivou. Za stalno nastanjen stan ili kuću od 50 m2, godišnja premija bila bi 50 evra.

Prema rečima našeg sagovornika, građani Srbije nemaju dovoljno razvijenu svest o osiguranju svoje imovine, već se oslanjaju na državu i zbog toga je državni intervencionizam veoma izražen.

S obzirom na cenu godišnje premije, polisa osiguranja domaćinstva nije neki veliki izdatak, a kada šteta nastane i polisa je pokriva tada je zlata vredna.

Vrlo je važno, a na to upozorava i Zoran Ćirić, da se pre donošenja odluke o osiguranju građani dobro raspitaju od kojih rizika se može osigurati imovina i da se upoznaju sa uslovima kojima su regulisana prava i obaveze i osiguravača i onoga ko kupuje polisu osiguranja.

„Obavezu plaćanja premije, ukoliko je mesečno, treba redovno izmirivati. Takođe, savet je i da se pre potpisivanja polise dobro informišete u kojim slučajevima je isključeno pravo na naknadu štete, kako bi bili izbegnuti eventualni kasniji problemi“, ističe Ćirić.

Samo 15 odsto vozila ima i druge vrste auto-osiguranja

Novi namet za vozače u Srbiji, osim viših cena registracije, servisa ili guma, stigao je već 1. januara ove godine kada je polisa obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti poskupela od 12 do 15 odsto.
Iz Udruženja osiguravača Srbije tada su rekli da ovo poskupljenje važi za sve kategorije motornih vozila, a da li će cena biti viša za 12 ili 15 procenata zavisi od osiguravajućih kuća.

„Ova polisa je samo jedan deo ukupnih troškova prilikom registracije motornih vozila. Ona je u nadležnosti osiguravajućih društava i jedino je ona poskupela“, objasnili su iz UOS-a i dodali praktičan primer – ukoliko je cena polise ove vrste osiguranja pre poskupljenja bila 10.000 dinara, sada bi mogla da košta od 11.200 do 11.500 dinara.

Supervizor za profitabilnost i pruning osiguranja motornih vozila u Generali osiguranju Nikola Đurović kaže za Biznis.rs da osiguranje od auto-odgovornosti podrazumeva osiguranje od štete pričinjene trećim licima, i da cena osiguranja zavisi od snage motora (u kw) kao i od premijskog stepena, koji ima posebne metode izračunavanja.

Đurović dodaje da je procena da svega oko 15 odsto vozila ima i druge vrste auto-osiguranja osim osiguranja od auto-odgovornosti.

„Taj procenat je svakako značajno veći kod novijih vozila, ali i dalje je situacija u Srbiji takva da je prosečna starost voznog parka veća od 10 godina. U razvijenim evropskim zemljama vozni park je značajno mlađi, postoji izraženija ‘kultura’ osiguranja i samim tim je veći i procenat dodatnih polisa – pre svega kasko osiguranja“, ističe naš sagovornik i dodaje da kod auto-osiguranja imamo i kasko osiguranje, delimično kasko osiguranje (osiguranje stakala), zeleni karton, osiguranje pomoći na putu.

Kada dođe do saobraćajne nezgode, postupak naknade štete na vozilu se vrši na način da se ona prijavljuje osiguravaču. U slučaju da se šteta prijavljuje po polisi auto-odgovornosti ona se prijavljuje osiguranju čiju polisu ima vlasnik vozila koje je izazvalo saobraćajnu nezgodu (u Generali osiguranju trenutno postoji i mogućnost online prijave).

„Lice koje prijavljuje štetu dostavlja svu neophodnu dokumentaciju (Zapisnik MUP-a o saobraćajnoj nezgodi/Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, saobraćajna dozvola, lična karta vozača, popunjena izjava i instrukcija za plaćanje, račun o izvršenoj popravci), kada osiguravač utvrdi obavezu plaćanja i kada je prikupljena celokupna dokumentacija, šteta se plaća pre instrukcije u zakonskom roku“, objašnjava Đurović.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Mame u tridesetim godinama najčešći kupci životnog osiguranja