Tenzije između Srbije i Hrvatske neće uticati na ekonomsku saradnju u regionu

„Diplomatske tenzije između Srbije i Hrvatske su prolazna napetost koja neće ozbiljnije uticati na ekonomsku saradnju u regionu. Privrednici su već naučili da su ovakvi događaji periodičnog i prolaznog karaktera i oni nastavljaju svoje aktivnosti na uobičajen način, težeći ostvarivanju profita“, kaže za Biznis.rs Danilo Babić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Kako ističe, ekonomske odnose dve zemlje više opterećuje određena netrpeljivost prema srpskim kompanijama i privrednicima u Hrvatskoj.

„U Srbiji posluje više od 200 hrvatskih kompanija, dok svega nekoliko srpskih firmi radi u Hrvatskoj. Kompanija Swisslion Takovo jedna je od retkih, a njen vlasnik Rodoljub Drašković često je izjavljivao da je teško biti srpski biznismen u Hrvatskoj. Miodrag Kostić je uspeo da postane vlasnik luksuznog hotela u Umagu, a Petar Matijević je uspeo da kupi poljoprivredno zemljište u Hrvatskoj zahvaljujući dvojnom državljanstvu i uz ogromno protivljenje lokalnog stanovništva. Miroslav Mišković nije uspeo da kupi Karlovačku mlekaru, Nebojša Šaranović nije uspeo da kupi Kraš, a Galeb grupa iz Šapca nije uspela da kupi hrvatski Pluto, uz pompezan naslov u novinama: „Pluto nije pao u srpske ruke“. Sve dok je hrvatsko tržište zatvoreno, odnosno teško prohodno za srpske kompanije, ekonomska saradnja će ostati ograničena“, ocenjuje Babić.

Na nedovoljnu ekonomsku saradnju upozorila je i konsultantska kuća Deloitte navodeći da je međusobna razmena relativno skromna, kao i regionalne investicije. Izdvaja se samo nekoliko regionalnih investitora koji posmatraju područje kao jedinstveno tržište, za razliku od stranih investitora koji region od starta gledaju kao celinu pogodnu za razvoj i plasman svojih proizvoda.

Udeo srpskog izvoza u Hrvatsku u ukupno ostvarenoj međusobnoj razmeni prošle godine je iznosio 3,1 odsto, a uvoza iz Hrvatske 2,3 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

„Hrvatskoj kao članici Evropske unije fokus je evropsko tržište. Samim tim ona nije deo projekta „Otvoreni Balkan“, koji je trenutno glavni regionalni projekat na Zapadnom Balkanu. Usled odsustva Hrvatske u multilateralnim regionalnim inicijativama male su šanse da će diplomatske tenzije između Srbije i Hrvatske uticati na ekonomiju u širem regionu„, ocenjuje Babić.

Prema dostupnim podacima, kao značajni direktni regionalni investitori mogu se istaći samo nekoliko kompanija, među kojima su Fortenova, Atlantic, MK Group i Arena hospitality Group.

Na ovonedeljnu opasku Mate Rimca, jednog od najuspešnijih poslovnih ljudi iz Hrvatske, koji se oglasio konstatacijom da – „ko drži do sebe razmisliće o ulaganju u Srbiju“, naš sagovornik upozorava da je ovo izjava koja može da se tumači na različite načine, što je očigledno i bio cilj.

„Na svetskom nivou Mate Rimac je najpoznatiji privrednik iz regiona. On je svakako prepoznao ekonomski potencijal Srbije, koji se sastoji iz povoljnog ambijenta za ulaganje i pozicije političke neutralnosti Srbije. Niska cena energenata, niska rudna renta i dobro kvalifikovana, a i dalje jeftina radna snaga, su odlični polazni faktori za investiranje. Dodatno, status kandidata za EU, dobri odnosi sa Kinom, Rusijom i celom Evroazijskom unijom, Turskom i ostalima nude plasman robe na velika tržišta. U prilog tome govori i poseta predsednika Egipta Srbiji, koji najavljuje značajno povećanje ekonomske saradnje. Politička neutralnost Srbije je njena snaga. Ono što Srbija treba da radi je da dodatno poboljša svoj investicioni ambijent, u smislu smanjenja birokratije, boljeg pravnog okvira i boljih investicionih politika kako bi izbegla da investitore privlači ‘direktnim kešom’ u vidu subvencija iz budžeta„, zaključuje Babić.