U poslednjih godinu dana Kaspersky zabeležio 4,7 miliona napada maskiranih u poslovne alate

Nakon letnjeg perioda zaposleni se često vraćaju intenzivnijem poslovnom ritmu: projekti se nastavljaju, timovi ponovo uspostavljaju saradnju, a povećava se broj imejlova, sastanaka i deljenih fajlova. Ova tranzicija stvara uslove koje sajber kriminalci mogu da iskoriste. Lažna pozivnica za video-poziv može se pojaviti među legitimnim sastancima, maliciozni prilog može biti predstavljen kao poslovni dokument, a fišing stranica može imitirati poznati servis za čuvanje podataka u klaudu ili imejl servis. Kada zaposleni obrađuju veliki broj uobičajenih poslovnih poruka, lažnu poruku može biti teže razlikovati od autentične.

Od jula 2025. do juna 2026. godine, Kaspersky je zabeležio 4.781.846 pokušaja napada u kojima je sadržaj bio povezan sa široko korišćenim poslovnim platformama, stoji u saopštenju ove kompanije.

Zoom je bio najčešće zloupotrebljavan i činio je 2.658.283 pokušaja napada. Na drugom mestu našao se Outlook sa 1.546.122 detekcije. Sajber kriminalci su koristili i sadržaj povezan sa platformom OneDrive, koji je bio prisutan u 197.030 pokušaja napada, Microsoft Excelom sa 151.948 i Microsoft Teamsom sa 111.402 pokušaja.

Najzastupljeniju kategoriju pretnji tokom posmatranog perioda činili su programi za preuzimanje (downloader), sa 2.733.204 slučaja. Takvi programi mogu da preuzmu i instaliraju dodatni softver na uređaj, čime potencijalno omogućavaju instaliranje drugih neželjenih ili malicioznih komponenti.

Trojanci su bili druga najveća kategorija, sa 989.377 detekcija. Ovi maliciozni programi se predstavljaju kao legitimni fajlovi ili aplikacije i mogu da kradu podatke, prate aktivnosti korisnika, omoguće napadačima daljinski pristup uređaju ili instaliraju dodatni malver. Na trećem mestu bili su eksploiti, koji mogu da iskoriste ranjivosti u softveru ili operativnim sistemima kako bi kompromitovali uređaj, sa 341.165 slučajeva.

Mnoge fišing kampanje koje su identifikovali Kaspersky stručnjaci bile su osmišljene sa ciljem kompromitovanja poslovnih naloga. Neke od njih koristile su sofisticiraniju tehniku fišinga zasnovanu na kodu uređaja (device code phishing).

Umesto da od žrtve zahtevaju da direktno unese lozinku na lažnoj stranici za prijavljivanje, fišing stranica prikazivala je jednokratni kod i tražila od korisnika da ga kopira. Kod je generisan u okviru legitimnog Microsoftovog procesa Device Authorization Grant, koji omogućava korisnicima autentifikaciju na uređajima sa ograničenim mogućnostima unosa. Napadači su pokrenuli ovaj proces autorizacije za sopstvenu aplikaciju, a zatim naveli žrtvu da unese kod na autentičnoj Microsoft stranici za prijavljivanje.

Završavanjem procesa autentifikacije — koji može uključivati i višefaktorsku autentifikaciju — korisnik je mogao nesvesno da autorizuje aplikaciju pod kontrolom napadača. Za razliku od tradicionalnog fišinga, Microsoft kredencijali žrtve nisu direktno kompromitovani; umesto toga, napadači dobijaju pristup putem autorizacionog tokena koji izdaje Microsoft nakon što korisnik odobri zahtev. To im može omogućiti pristup imejlovima, fajlovima na platformi OneDrive ili porukama u Teamsu. Korišćenje zvanične Microsoft stranice čini ovaj napad posebno obmanjujućim, jer sama provera domena možda neće otkriti pretnju.

Ostale pretnje povezane sa poslovnim okruženjem koje su pratili Kaspersky stručnjaci uključivale su i lažne pozive na razgovore za posao, u kojima su se napadači predstavljali kao tim za zapošljavanje kompanije Google.

U porukama se tvrdilo da je profesionalno iskustvo primaoca privuklo pažnju kompanije i pozivalo ga da zakaže uvodni razgovor putem ugrađenog linka. Zanimljivo je da su ovi fišing imejlovi distribuirani putem Google AppSheeta, legitimne platforme u vlasništvu kompanije Google, i poslati sa autentične AppSheet adrese. Napadači su zloupotrebili ovaj servis za distribuciju lažnog sadržaja, čineći poruke na taj način uverljivijim. Međutim, ugrađeni link preusmeravao je primaoce na fišing veb-stranicu kreiranu sa ciljem prikupljanja ličnih podataka i kredencijala za pristup nalozima.

Ovakva vrsta mamca može biti posebno uverljiva na početku nove poslovne sezone, kada kompanije ponovo intenziviraju zapošljavanje, a profesionalci češće dobijaju poruke od regrutera. Korišćenje legitimnog servisa kao što je AppSheet dodatno povećava kredibilitet prevare, dok personalizovana ponuda za posao treba da pobudi radoznalost primaoca i podstakne ga da klikne na link pre nego što proveri oglas za posao putem zvanične stranice kompanije za zapošljavanje.

„Nakon leta, zaposleni će dobijati pozivnice za sastanke, dokumente, obaveštenja o nalozima i zahteve kako od poznatih, tako i od novih kontakata. Sajber kriminalci razumeju ovaj kontekst i mogu imitirati upravo one alate koje ljudi očekuju da koriste tokom radnog dana. Opasnost ne mora nužno da predstavlja očigledno sumnjiva poruka, već ona koja izgleda dovoljno uobičajeno da je korisnik otvori bez mnogo razmišljanja“, komentariše Milan Kojić, menadžer prodaje zadužen za mala i srednja preduzeća  u kompaniji Kaspersky.