U Srbiju do sada stiglo oko 2,3 milijarde evra stranih investicija i dve milijarde evra doznaka

Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, u prvoj polovini godine u Srbiju je ušlo oko 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija.

Tokom marta državni vrh je izneo očekivanja da će tokom 2024. godine u Srbiju stići pet milijardi evra na ime stranih investicija, što bi bio novi rekord posle prošlogodišnjih 4,5 milijarde evra. To bi takođe značilo i da bi se investitori tek izjednačili sa iznosom koji se šalje na ime doznaka – a koji je već dostigao gotovo pet milijardi evra na kraju prošle godine.

Trenutni „presek“ stanja kaže da su doznake ove godine u Srbiju pristizale nešto sporije nego prošle godine. U periodu januar – maj iz inostranstva je poslato 2,08 milijardi evra, ili za dva procentna poena manje nego u isto vreme prošle godine, kada je zabeležen priliv od 2,12 milijarde evra.

Najslabiji mesec za doznake ove godine bio je baš maj, sa ukupno 459 miliona evra ili za gotovo desetinu manje nego što je uplaćeno u maju prošle godine, kada ne na ime doznaka stiglo 506 miliona evra.

NBS je, inače, u okviru majskog Izveštaja o inflaciji navela da za ovu godinu projektuje priliv doznaka na sličnom nivou kao i prošle godine – odnosno oko pet milijardi evra.

Investicije za sada brže pristižu nego prošle godine

Kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija, centralna banka je u okviru julske prezentacije o makroekonomskoj stabilnosti istakla da je u prvih pet meseci ove godine priliv stranih direktnih investicija iznosio dve milijarde evra bruto odnosno 1,7 milijardi evra neto – za 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Međutim, u saopštenju povodom 12 godina rada guvernerke Jorgovanke Tabaković NBS je izašla i sa preliminarnim podacima za šest meseci kada je reč o stranim investicijama – a oni kažu da je u našu zemlju u tom periodu stiglo 2,3 milijarde evra na ime ulaganja.

Kako su trenutno raspoloživi podaci za pet meseci ove godine kada je reč o doznakama, možemo samo da spekulišemo da će one relativno lako „nadoknaditi“ taj jedan mesec i oko 300 miliona evra razlike do iznosa sa kojim se preliminarno računa kod stranih direktnih investicija – ali to ukazuje i da se „trka“ ova dva pokazatelja polako izjednačava.

Bilo bi dobro i kada bi se „preslikala“ struktura potrošnje – odnosno da se novac od doznaka više koristi za investicije nego za potrošnju.

Direktor Instituta za inovacije i razvoj Nenad Jevtović ranije je u razgovoru za Biznis.rs istakao da je struktura potrošnje doznaka u našoj zemlji poprilično konstantna, kao i da podaci Međunarodnog monetarnog fonda ukazuju na isto – da 67 odsto novca koji dijaspora pošalje matici ode na potrošnju, 24 odsto u nekretnine, a tek jedan procenat u investicije.

„Dakle, dve trećine novca iskoristi se za to da se ‘preživi’ mesec, i zato ne bih očekivao nikakve promene u strukturi potrošnje. Naši ljudi odlaze u inostranstvo kako bi bili zaposleni, a ne da kreiraju svoje biznise. Kada je reč o rastu BDP-a, kreiranju novih radnih mesta i donošenju novih tehnologija, za to ćemo i nadalje morati više da se oslonimo na strane direktne investicije“, rekao nam je Jevtović.