Apoteka Beograd dobija zaostale zarade, pitanje nabavke lekova i dalje nerešeno

Ministarstvo finansija prenelo je sredstva na račun Grada Beograda namenjena za isplatu zaostalih zarada i otpremnina zaposlenima u Apotekarskoj ustanovi „Apoteka Beograd“, saopštila je danas ta ustanova. Isplata zaostalih zarada zaposlenima očekuje se u narednih nekoliko dana, u punom iznosu.

„Time je Vlada Srbije ispunila obećanje dato sindikatima i zaposlenima u Apoteci Beograd, koji su se obratili za pomoć predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Vlada Srbije, kako je Vučić obećao u razgovoru sa sindikatima zaposlenih 20. jula 2026. godine, preuzela obavezu da zbog značaja Apotekarske ustanove „Apoteka Beograd“ prenese potrebna sredstva na račun lokalne samouprave, koja je osnivač ustanove.

Vest o prenosu sredstava stigla je nakon što je 15. septembra istekao rok za isplatu zaostalih zarada zaposlenima, dok sredstva za rad ustanove i dalje nisu obezbeđena, zbog čega ostaje otvoreno pitanje njenog daljeg funkcionisanja i održivosti poslovanja.

Milina Marić, specijalista farmakoekonomije zaposlena u Apoteci Beograd u razgovoru za Biznis.rs ističe da ostaje otvoreno pitanje finansiranja tekućeg poslovanja ustanove. Ona napominje da je dogovorom bilo predviđeno da Apoteka Beograd nakon obezbeđivanja početnih sredstava nastavi da ostvaruje prihode sopstvenim radom, između ostalog kroz magistralnu izradu i izdavanje lekova na recept, kako bi se finansirale tekuće obaveze.

Kako navodi, Apoteka Beograd u međuvremenu nije dobila ni lekove, ni hemikalije, ni potrošni materijal.

„Nijedna jedina kutija leka nije ušla od tog dogovora, iako je najavljeno da će to biti odmah početkom avgusta“, ističe Marić.

Apoteke rade sa minimalnim zalihama

Problemi sa finansiranjem odražavaju se i na svakodnevno poslovanje Apoteke Beograd. Marić navodi da je trenutno zvanično otvoreno 36 apoteka i da većina raspolaže veoma ograničenim zalihama lekova i drugih proizvoda.

„Većina njih, osim pet-šest apoteka, apsolutno samo figurira – otvori apoteku, pa ako proda par kutija onoga što je ostalo od nabavke iz septembra prošle godine. Tako funkcionišu apoteke“, kaže Marić.

Kako dodaje, promet u većini objekata je veoma mali, dok je istovremeno smanjen broj zaposlenih, zbog čega su pojedine apoteke morale da skrate radno vreme.

„Promet je takav, a pazari minorni. Kadrovski smo desetkovani, tako da su apoteke morale da skrate i svoje radno vreme“, navodi ona.

Marić ocenjuje da takav način rada teško može da bude ekonomski opravdan, posebno kada je reč o centralnim gradskim apotekama koje rade samo jednu smenu. Među retkim objektima koji, prema njenim rečima, i dalje funkcionišu jesu apoteke „Bogdan Vujošević“, „Prvi maj“, „Mr Matej Ivanović“ u Knez Mihailovoj ulici i „Sveti Sava“.

„Polovina njihovog prometa svodi se isključivo na radnu taksu, odnosno proizvodnju“, zaključuje Marić.

Podsetimo, predstavnici zaposlenih u Apoteci Beograd krajem jula razgovarali su sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o problemima ustanove, kada im je obećano da će zaostale zarade biti isplaćene najkasnije do 15. septembra, uz uplatu pripadajućih doprinosa.

Takođe je najavljeno da će početkom avgusta biti obezbeđena sredstva za nastavak rada, nakon čega bi Apoteka Beograd dobila period za prilagođavanje i procenu održivosti daljeg poslovanja.

Sada je, prema saopštenju Apoteke Beograd, deo tog dogovora koji se odnosi na zaostale zarade i otpremnine realizovan prenosom sredstava na račun Grada Beograda, dok ostaje da se vidi kada će sredstva biti isplaćena zaposlenima i na koji način će biti rešeno finansiranje tekućeg poslovanja ustanove.