Ulaganjem 6.000 evra u solarne panele investicija se isplati za pet do osam godina

Energetska kriza koja je donela rast cena gasa, nafte i struje, ali i strah od mogućeg nedostatka energenata tokom predstojeće zime, primorala je mnoge da počnu da razmišljaju i o alternativnim izvorima energije. U prvom planu su obnovljivi izvori, po mogućstvu i jeftiniji, pa je na taj način samo dodatno podstaknuto već rastuće interesovanje za solarne panele kao izvore električne energije, ali i za kolektorskim sistemima za zagrevanje vode.

Biznis.rs vam u dva nastavka, koja objavljujemo danas i sutra, donosi priču o solarnim panelima, njihovoj isplativosti i mogućnostima, uz komentare stručnjaka iz ove oblasti i prozjumera koji su već počeli sa proizvodnjom struje za sopstvene potrebe.

Interesovanje za solarne panele za proizvodnju električne energije i solarne kolektore za zagrevanje vode znatno je veće nego prošle godine u ovom periodu, kaže za Biznis.rs Dejan Stamenković iz firme Sorabi RS.

„Od početka leta raste interesovanje, a energetska kriza je svakako doprinela tome. Ljudi se više interesuju za obnovljive izvore energije i traže način kako da umanje svoje račune za struju“, objašnjava naš sagovornik.

Za porodicu sa prosečnim primanjima svaka investicija u današnje vreme predstavlja značajan izdatak, a ugradnja solarnih panela i sistema za zagrevanje vode košta. Ipak, benefiti su značajni i trajni.

„Kompletna ugradnja solarnih kolektora za zagrevanje vode košta oko 200.000 dinara za sistem od 200 litara. Za prosečnu porodicu ugradnja solarnih panela košta oko 6.000 evra. Tu se podrazumeva energija za pokretanje osnovnih uređaja, onih koje stalno koristimo i bez kojih je život nezamisliv. Ima i jeftinijih rešenja, ali onda ne mogu da budu zadovoljene sve potrebe„, ističe Stamenković.

Prilikom instalacije solarnih panela važno je znati da nije toliko bitna kvadratura grejne prostorije, već koliko je potrošača u njoj. Sve zavisi od potrošnje, pa tako u stambenoj jedinici od 50 kvadrata može biti više potrošača nego u nekoj od 200 metara kvadratnih. Takođe, ukoliko stambenu jedinicu čini više spratova, a neko od stanara ne želi da koristi solarne sisteme energije, i to je moguće rešiti.

„Sistemi se ugrađuju zasebno i mogu da se razdvoje ako postoje odvojena brojila. Moguće je instalirati sistem i samo za jedan sprat“, kaže Dejan Stamenković i dodaje da kada je u pitanju potrošnja sanitarne vode litraža bojlera se određuje prema broju korisnika u samom objektu, te nije isto ukoliko u njemu živi dvoje ili četvoro-petoro ljudi.

„Preporuka je da se ugrade oba sistema istovremeno. Naime, ugradnjom kolektora za vodu eliminišete najvećeg potrošača električne energije u domaćinstvu – bojler. Ako samo njega uklonite sa računa za struju uštedećete značajnu sumu novca. Zato je dobra istovremena ugradnja, jer se sa najmanje ulaganja računi bitno smanjuju. Iskustvo pokazuje da su računi za struju kod korisnika u domaćinstvima smanjeni za najmanje 50 odsto, dok se uštede u restoranima kreću i preko 70 odsto„, objašnjava naš sagovornik.

Sve više upita za obnovljive izvore energije

Povrat ovakve investicije je teško tačno proceniti, zato što je u svakom domaćinstvu različita potrošnja struje, ali neki podaci pokazuju da je za solarne panele potrebno od pet do osam godina, dok se sistemi za zagrevanje vode u proseku isplate za dve do četiri godine.

„Dobijamo skoro duplo više upita klijenata, a prodaja je povećana za 40 do 50 odsto. U Srbiji najviše interesovanja za ove sisteme vlada na jugu i u Beogradu. U ostalim krajevima je slabije, ali sa tendencijom porasta“, navodi Dejan Stamenković i kaže da je naše područje na odličnoj lokaciji za obnovljive izvore energije.

„Posle Grčke i Severne Makedonije, i ako izuzmemo primorska mesta, Srbija ima najpovoljniji geografski položaj u Evropi što se tiče iskorišćavanja sunčeve energije, jer kod nas godišnje ima oko 270 sunčanih dana. Ipak, solarni paneli i kolektori ne moraju da budu vidljivo izloženi suncu, jer njihov rad pokreće UV zračenje“, zaključuje naš sagovornik.

U svetu najviše solarne energije koriste SAD i Kina

Pokušavajući da iskoriste energiju sunca, nekoliko zemalja je preuzelo vodeću ulogu u njenom prikupljanju i korišćenju kao održivog izvora električne energije.

Sjedinjene Američke Države su napredovale, kao jedan od lidera u proizvodnji solarne energije, zajedno sa Kinom, Evropskom unijom i Japanom, prema rangiranju Međunarodne agencije za energiju (IEA), piše Investopedia.com.

Kao nacija sa najbrojnijom populacijom i problemima sa ugljenikom, vrlo je jasna posvećenost Kine i njeno nastojanje da se što više okrene ka obnovljivoj energiji. Prema zajedničkoj američko-kineskoj deklaraciji iz Glazgova 2021. godine, SAD i Kina su potvrdile svoju posvećenost da rade zajedno i sa drugim stranama na jačanju implementacije Pariskog sporazuma i pozdravljaju značajne napore koji se ulažu širom sveta u rešavanje klimatske krize.

Prema podacima kineske Nacionalne energetske administracije, ova zemlja je instalirala više od 48 GW fotonaponskih (PV) kapaciteta u 2020. godini, čime je njen ukupni instalirani kapacitet dostigao 253,6 GW.

U međuvremenu, njen kumulativni kapacitet solarne energije, prema IEA, je porastao i u tekućoj godini iznosi 308,5 GW.

Ovaj fotonaponski kapacitet je dovoljan da Kina zadrži svoju lidersku poziciju na tržištu, a kinesko tržište predstavlja 33 odsto ukupnih globalnih instalacija. Međutim, zanimljivo je napomenuti da je u 2017. godini tržišni udeo Kine iznosio 51 odsto. Opadajuća dominacija ove zemlje na tržištu poklapa se sa rekordnim brojem novih država koje instaliraju značajan solarne kapacitete.

Većinu fotonaponskih proizvoda, ili solarnih panela, postavljaju u udaljenim područjima solarne farme koje prodaju energiju komunalnim preduzećima. Satelitski snimci potvrđuju neverovatan rast ovih ogromnih solarnih farmi u Kini. Iako je i dalje najveći svetski emiter gasova staklene bašte, ovo pokazuje da Kina očigledno preduzima korake ka zadovoljavanju dela svojih ogromnih energetskih potreba kroz obnovljive izvore energije.

Iza Kine slede SAD sa 123 GW solarnog kapaciteta, dok Japan ima 78,2 GW, dok su iza njih Indija i Nemačka, prenosi Roundup.org.

Ukoliko pogledamo ukupan instalisani PV kapacitet energije u Evropskoj uniji, on je u 2020. godini premašio 138 GW, a skoro 55 odsto činile su stambene i komercijalne krovne instalacije. PV tržište u EU bilo je u padu šest godina pre nego što se trend preokrenuo 2018. godine, piše Investopedia.

Pročitajte i drugi deo našeg istraživanja o solarnoj energiji u Srbiji: Solarni paneli na svim krovovima u Srbiji obezbedili bi tri puta više struje nego što nam je potrebno