UniCredit predviđa rast Zapadnog Balkana brži od ostatka Evrope

Italijanska banka UniCredit predviđa da će ekonomije Centralne i Istočne Evrope rasti za oko 2,6 odsto u 2024. i tri odsto u 2025. godini, pri čemu će region Zapadnog Balkana rasti neznatno brže.

„Privatna potrošnja će verovatno dovesti do oporavka, potpomognutog bržim rastom realnih plata, rastućim zaduživanjem i državnim transferima“, ocenio je glavni ekonomista UniCredita za Centralnu i Istočnu Evropu Dan Buksa (Dan Bucsa). Istakao je da će javne investicije biti drugi najveći pokretač rasta, dok će neto izvoz usporiti dinamiku bruto društvenog proizvoda (BDP) ove godine.

Centralna i istočna Evropa ostaju i dalje strateške oblasti rasta za UniCredit, gde je ta bankarska grupa lider po geografskog prisutnosti, jer posluje u 11 zemalja, a zauzimala je na kraju prošle godine prvo mesto u aktivi u Istočnoj Evropi i drugo mesto u Centralnoj Evropi.

Kako se navodi u izveštaju UniCredita, Srbija će verovatno biti bolja u pogledu fiskalnog rezultata u odnosu na region. Fiskalni deficit za 2024. je ciljan na 2,2 odsto BDP-a, nakon sličnog nivoa za 2023. godinu, što se, po oceni analitičara, čini ostvarivo kada se uzme u obzir smanjena podrška energetskim kompanijama i odsustvo jednokratne isplate u 2023. godini.

U 2025. godini planirano je da u Srbiji deficit republičkog budžeta dostigne 1,5 odsto BDP, u skladu sa novim fiskalnim pravilom. Javni dug će verovatno pasti sa 52,3 odsto BDP-a u 2023, na 51,8 odsto u 2024. i na 51 odsto u 2025.

Predsednik izvršnog odbora UniCredit banke u Srbiji Nikola Vuletić je ocenio da je pred Srbijom pozitivan investicioni ciklus, na šta će uticati pripreme za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO, infrastrukturni projekti, kao i projekti finansirani iz fondova EU.

„To će posledično uticati na malo veću tražnju privrede za kreditima. Predviđanja su da će kreditna aktivnost, kao i privatna potrošnja u Srbiji biti nešto veća u odnosu na prošlu godinu“, rekao je Vuletić.

Ekonomisti očekuju budžetski deficit od manje od tri odsto BDP-a u 2024-25. godini u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj i Češkoj, a veći od pet odsto u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji, kao i u Turskoj.