Uvođenje putarine za teretnjake na magistralama još uvek samo ideja

Teretna vozila koja koriste magistralne i regionalne puteve širom Srbije stvaraju oštećenja na ovim deonicama, a preopterećenost saobraćaja potencijalna je opasnost i po bezbednost. Proteklih dana u medijima se pojavila informacija da „Putevi Srbije“ rade na strategiji uvođenja naplate putarine na magistralnim putevima za teretna vozila teža od 12,5 tona. Potencijalni razlog su uvećani troškovi rekonstrukcije deonica nižeg reda, ali i težnja da se teška teretna vozila preusmere ka autoputevima. Ukoliko ideja zaživi, očekuje nas inovacija u pogledu naplate putarine.

V.d. direktora JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak je u nekoliko javnih nastupa naglasio da bi teretnjake teže od 12,5 tona sa magistralnih saobraćajnica trebalo preusmeriti ka autoputevima. Naplata bi se, kako kaže Drobnjak, odvijala tako što bi kamioni bili praćeni video nadzorom koji snima vozilo pri ulasku i izlasku sa magistrale. Na osnovu ovih podataka portal računa koliko kilometra je vozilo prešlo, a faktura stiže na adresu firme ili prevoznika.

Teretnjaci prave veće troškove koristeći magistralne puteve

Sistem naplate putem video nadzora implementiran je u Mađarskoj, gde se korišćenje određene deonice naplaćuje na pumpama. Opcija upotrebe vinjeta još uvek se ne razmatra.

„Korist koja postoji od autoputeva u Srbiji ne dovodi se u pitanje. S druge strane, i magistralni putevi imaju svoje funkcije, namene, a njihovo održavanje košta. Teretna vozila, koristeći te puteve u velikom intenzitetu, utiču na njihov kvalitet urušavajući ih. Trebalo bi imati u vidu da su autoputevi napravljeni da duže traju i izdrže veći intenzitet saobraćaja. Magistralne puteve bi trebalo obnavljati, a konstruktivnost u trošenju resursa se podrazumeva„, navodi za Biznis.rs diplomirani inženjer saobraćaja iz Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Gazimir Gavrić.

Naš sagovornik kaže da je postojeća putna infrastruktura u Srbiji resurs koji ne treba potceniti, a njena funkcionalnost najbolje dolazi do izražaja kod vozila koja su manja, jer manje opterećuju magistralni put.

„Takva vozila imaju svoju funkciju kada su građani i privreda u pitanju, za razliku od teških teretnih vozila koja rade u tranzitu i koriste magistralne puteve da ne bi plaćali putarinu. Teretnjaci na magistralnim putevima prave veće troškove vremena i goriva, ali i mnogo veću štetu kada je u pitanju infrastruktura“, dodaje Gavrić.

Konačnu odluku donosi ministarstvo

Da opcija uvođenja putarine za teretna vozila teža od 12,5 tona nije konačna i razrađena svedoči izjava iz Javnog preduzeća Putevi Srbije za portal Biznis.rs.

„Obaveštavamo Vas da će odluka o nameri da se uvede naplata putarine na magistralnim putevima za teška teretna vozila biti donesena nakon izrade Studije opravdanosti uvođenja sistema naplate putarine na novim-budućim deonicama autoputeva i na putevima nižeg reda, o čemu će mediji i javnost biti pravovremeno informisani“.

Rastu troškovi sređivanja magistralnih puteva

Tehničke mogućnosti sistema za praćenje neće doneti koristi samo u pogledu potencijalne naplate putarine na saobraćajnicama nižeg reda, već i radi kažnjavanja teških saobraćajnih prekršaja koji bi povećali ukupni nivo bezbednosti na našim drumovima.

„Najopterećenija je Ibarska magistrala, ali i deonice koje prolaze kroz Vojvodinu. Ukoliko se uvede putarina za kamione teže od 12,5 tona na magistralnim putevima, postoje različite tehnike i modeli koji se mogu primeniti. Ne želim da dajem ideje državi kako da to realizuje. Verujem da se još uvek radi samo o ideji, ali je tačno da postoje povećani troškovi sređivanja regionalnih i magistralnih puteva„, navodi Gavrić i dodaje da magistralne puteve trenutno koriste vozila koja rade na sređivanju autoputeva, a dolaze iz kamenoloma, pa su u pretovarima.

„Država bi trebalo da reguliše takve stvari. Odluka o uvođenju putarine kada je regularan prevoz u pitanju mora da bude utemeljena strategijom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture“, zaključuje Gavrić.