Velika preduzeća podižu zaduženost cele privrede, a u opticaju 77 milijardi evra tekućih sredstava

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u prošloj godini evidentiran je rad 135.490 privrednih društava i 116.551 preduzetnika koji su u obavezi da dostavljaju finansijske izveštaje. Od navedenog broja privrednih društava, predato je i obrađeno tačno 108.856 finansijskih izveštaja – među njima je bilo 528 velikih, 2.092 srednjih, 13.172 malih i 93.064 mikro preduzeća.

Ovaj odnos brojnosti preduzeća po veličini – kako ih definiše aktuelni Zakon o računovodstvu, a u skladu sa evropskom normativom – pokazuje sličnost naše privrede sa ekonomijama ostalih država u okruženju. Međutim, kada se dublje zagleda u poslovne rezultate – pokazuju se specifičnosti poslovanja na srpskom tržištu.

Poslednje tri godine svakako nisu bile lake za poslovne entitete na čitavom kontinentu, pa ni u Srbiji. Smenjivali su se negativni spoljni uticaji (pandemija, zastoji u lancima nabavke, kriza sa cenama energenata), dok od unutrašnjih treba navesti nešto veći skok inflacije krajem prošle i u prvoj polovini ove godine, izazvan preteranom reakcijom pojedinih veletrgovaca, pre svega prehrambenom robom.

Svi ovi faktori ostavili su traga na poslovanje domaćih firmi. U našoj redovnoj rubrici 99 najuspešnijih redovno se bavimo ličnim iskustvima vlasnika i direktora preduzeća i uprkos sjajnim rezultatima, kojima su se izdigli od konkurencije i u ovakvim tržišnim uslovima, velika većina njih kao negativne uticaje u poslednje vreme ističe teškoće u naplati svojih potraživanja.

Ako se tome doda i donekle otežano kreditiranje mikro firmi (traže se veće garancije i kolaterali) koje su ubedljivo najbrojnije, uz istovremeno pojačano zaduživanje najvećih pravnih lica, koja su suštinski pokretači nacionalne ekonomije, realan je rizik da se kreiraju uslovi prolongirano otežanog privređivanja.

Suma dugoročne zaduženosti svih preduzeća u Srbiji na kraju 2022. godine iznosila je 3.526.279.921.000 dinara, odnosno oko 30 milijardi evra po srednjem kursu na dan 31.12.2022, prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall. Godišnji rast dugoročnih obaveza na nivou čitave privrede iznosio je 5,8 procenata.

Od tog iznosa, mala preduzeća bila su ukupno zadužena 582.711.571.000 dinara, mikro 609.300.165.000, srednja 842.631.688.000, a velika preduzeća ubedljivo najviše – 1.491.636.497.000 dinara, ili približno 13 milijardi evra.

Ipak, može se reći da su u rizičnijim uslovima manje firme reagovale opreznije. Mikro preduzeća smanjila su svoju ukupnu zaduženost za čak 6,5 odsto na godišnjem nivou, mala preduzeća za 4,2 odsto, srednja za 2,5 odsto. Dakle, samo velika preduzeća su se pojačano zaduživala u prošloj godini, ali ona su to činila izrazito velikim tempom, od čak 23,3 procenata.

Kod nas velika preduzeća u energetici, trgovini i telekomunikacijama utiču na privredna kretanja, a najvažnija među njima (NIS, EPS) u državnom su vlasništvu.

Kada je pak reč o kratkoročnom zaduživanju i obrtnim sredstvima kojima raspolažu firme u zemlji, situacija je naizgled svetlija. Pokrivenost kratkoročnih obaveza raspoloživom obrtnim sredstvima je na nivou cele privrede izuzetna, s tim da treba istaći da prosečan racio likvidnosti od čak 30,97 daje iskrivljenu sliku, jer su njega “naduvale” velike kompanije sa svojim nesrazmernim tokovima gotovine.

Suma obrtne imovine svih preduzeća u zemlji iznosila je 9.128.993.931.000 dinara, ili oko 77 milijardi evra na kraju 2022.

Tu dolazimo do pomenutog momenta otežane naplate potraživanja, koje se kao domino efekat održava na rezultate svih preduzeća. Recimo, kašnjenja u naplati preduzeća koja nabavljaju velike količine repromaterijala za sopstvenu proizvodnju moraju da nadomeste uzimanjem novih kredita, dok se manji subjektu „istežu“ koliko mogu i pomeraju datume naplate.

Prema podacima analitičkog partnera CompanyWalla, potraživanja na osnovu prodaje za celu privredu iznosila su 2.632.837.326.000 dinara (22 milijarde evra).