Veliki potencijal male privrede, ali i ozbiljan problem finansiranja

Poslovni rezultati u 2023. godini pokazuju da su se domaća mala i srednja preduzeća suočila sa stagnacijom zbog niskog privrednog rasta u Evropskoj uniji – posebno recesije u Nemačkoj, zbog posledica rata u Ukrajini, kao i sprovođenja antiinflatornih politika, rekao je direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz na prezentaciji rezultata MSP Kompasa.

Analiza podataka te platforme, koja prati 75 indikatora stanja u sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP), pokazala je da je u 2023. zabeležen pad prihoda od 9,4 odsto, kao i profita od 11 odsto, dok najveći problem ostaje dostupnost povoljnog finansiranja male privrede.

Podaci dobijeni na osnovu ankete među 1.500 malih i srednjih preduzeća, kao i javno dostupnih podataka o poslovanju, ukazuju na to da je umereni rast zabeležen u ICT sektoru (šest odsto) i u ugostiteljstvu sa hotelijerstvom (Horeca), koje je u 2023. raslo po stopi od osam odsto.

Sa druge strane, značajan pad uknjižila je prerađivačka industrija (13 odsto), dok čak 81 odsto anketiranih MSP nije uspeo da pronađe nova tržišta i kupce, iako je zadržao stare.

„MSP sektor, ukratko, nije ni u 2023. bio među generatorima privrednog rasta, a kao posebno značajan izazov sa kojim se suočavaju je nestašica kadrova“, istakao je Šormaz tokom prezentacije Indeksa MSP Kompasa.

Rezultat je i da je konkurentnost MSP sektora blago opala u 2023. u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj izvoznika u tom sektoru ostao isti, kao i udeo male privrede u ukupnom izvozu, koji iznosi 19 odsto.

Najveći problem sa kojim se suočavaju domaća mala i srednja preduzeća je i dalje dostupnost finansiranja na našem izuzetno „bankocentričnom“ tržištu.

„Kamatne stope su tokom 2023. u odnosu na 2022. godinu u proseku porasle 2,5 puta, sa tri odsto na 7,5 odsto, a MSP ukazuju na veliki raskorak između željenih i kamata koje se nude na tržištu“, rekao je zamenik glavnog ekonomiste CEVES-a Pavle Medić.

On je ukazao da je masa odobrenih investicionih kredita u 2023. bila za 16 odsto niža nego u 2022. i za čak 34 odsto niža nego u 2021. godini, ali i da se desila paradoksalna situacija – da anketirana MSP uopšte ne misle da je teško doći do eksternog finansiranja.

„Kada ih pitate da li je dostupnost eksternog finansiranja prepreka razvoju njihovog poslovanja, oni odgovaraju da nije zato što su većinom likvidna i solventna, pa njih samo 10 odsto prijavljuje da otežano dolazi do kredita, dok 35 odsto uopšte ne koristi bankarske pozajmice. Međutim, na pitanje zašto ih ne koriste manji deo kaže da im nisu potrebne, dok veći kaže da ne planira nikakva ulaganja“, rekao je Medić.

Kod preduzeća koja se oslanjaju na spoljne izvore finasiranja, a kojih je više od polovine, vidi se da je to oslanjanje niskog intenziteta – njih tek 18 odsto koristi bankarske kredite, oko 10 odsto lizing i oko šest procenta se oslanja na različite vidove finansijske podrške državnih i međunarodnih institucija.

„Zašto je to važno? Zato što domaća preduzeća jako teško i sporo rastu ukoliko se oslanjaju samo na sopstvena sredstva, umesto da se zadužuju kada to diktira poslovni ciklus, pa nabave opremu, proizvedu i zarade, umesto da čekaju da zarade da bi taj ciklus pokrenuli“, istakao je Medić.

Zaključak CEVES-ovog tima je da je na domaćem tržištu očigledno potreban akter koji bi „razbio strah“ od finansiranja privrede ili sistemski podržao razvojne prioritete.

Predstavljanju MSP Kompasa 2024, koje su organizovali CEVES i USAID-ov projekat Velika mala privreda uz podršku Privredne komore Srbije, prisustvovali su i direktor sektora za strateške analize PKS Mihailo Vesović i direktorka misije USAID u Srbiji Bruk Ajšam (Brooke Isham), kao i predstavnici Ministarstva privrede, Svetske banke, EBRD, Procredit banke i drugih kompanija i institucija.

Vesović je istakao da se MSP sektor suočava sa najvećim problemima u poslovanju, a da je u osnovi tih problema upravo finansiranje, i pozvao sve aktere da zajednički rade na podršci maloj privredi koja je, kao deo dobavljačkih lanaca, ključna i za uspeh velikih investicija, dok je Ajšam naglasila da su zdravlje i rast malih i srednjih preduzeća ključni za ukupan ekonomski uspeh Srbije.