Zakon je predviđa već dve godine, ali obuka direktora ostaje mrtvo slovo na papiru

Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije trebalo je pored transformacije javnih preduzeća u akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću da reguliše i postavljanje rukovodstva odgovarajućih kvalifikacija i konačno uspostavi pravila oko obavezne obuke u oblasti korporativnog upravljanja.

Obavezna edukacija odnosi se na direktore, predsednike i članove nadzornih odbora a trebalo je da bude konstituisan i Stručni savet koji bi taj proces vodio, dok bi resorno ministarstvo izdavalo uverenja o položenim ispitima. Do sada, međutim, ništa od ovoga nije sprovedeno.

Ovaj zakon koji se približava svojoj drugoj godini primene u septembru, propisao je da funkciju direktora društva kapitala obavlja osoba imenovana u skladu sa Zakonom i nakon sprovedenog javnog konkursa uz brojne uslove o stepenu kvalifikacije i prethodnom random iskustvu.

Tako se od izabranog nosioca zahteva da ima stečeno visoko obrazovanje, najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, bar tri godine radnog iskustva na rukovodećim poslovima i da poznaje oblast korporativnog upravljanja.

Izuzetno, do imenovanja direktora po sprovedenom javnom konkursu imenuje se vršilac dužnosti direktora, shodnom primenom Zakona, bez sprovođenja javnog konkursa, a najduže na period do godinu dana.

Uz to, Zakon propisuje da su svi imenovani na funkcije direktora, ali i svi izabrani na funkcije u nadzornom odboru dužni da se stručno usavršavaju iz oblasti korporativnog upravljanja.

Propisano je da se stručno usavršavanje vrši prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja, koji donosi ministar, a sastoji se od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja.

Radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja, polaganje ispita, kao povereni posao, organizuje i sprovodi Privredna komora Srbije (PKS), dok osobama koje polože ispit, uverenje o položenom ispitu izdaje Ministarstvo.

Međutim, sve ove obaveze i dužnosti i dalje stoje samo na papiru jer nijedna obuka pa samim tim ni polaganje ispita po Zakonu koji se primenjuje od 16. septembra 2024. još nisu održane, kaže za Biznis.rs Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije.

Prema njegovim rečima, Privredna komora Srbije (PKS) je ovih dana odgovorila na upit ove nevladine organizacije po osnovu slobodnog pristupa podacima od javnog značaja i navela da od novembra 2024. do sada nije organizovala ispite radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja.

„Obaveštavamo Vas da Privredna komora Srbije nije organizovala predmetne ispite imajući u vidu da nisu ispunjeni prethodni uslovi koji se odnose na obrazovanje Stručnog saveta za praćenje sistema stručnog usavršavanja u društvu kapitala, izbor pravnih lica koja sprovode edukaciju, odnosno realizatora edukacije, sprovođenje edukacija i obrazovanje ispitne komisije, a u skladu sa Pravilnikom i Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije“, navodi se u odgovoru PKS.

Kako dodaju, tek nakon sprovedenog edukativnog dela stručnog usavršavanja, Privredna komora Srbije, kao povereni posao, organizuje i sprovodi polaganje ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja.

Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije propisao je da za potrebe sprovođenja Programa, ministar obrazuje Stručni savet za praćenje sistema stručnog usavršavanja u društvu kapitala.

Stručni savet je stručno i konsultativno telo sastavljeno od pet članova koje imenuje ministar. Tri člana Stručnog saveta su predstavnici Ministarstva, od kojih je jedan predsednik, jedan član je predstavnik Privredne komore Srbije, a jedan član je stručnjak u oblasti korporativnog upravljanja.

U vršenju svojih dužnosti, Stručni savet prati proces stručnog usavršavanja, kao i sistem edukacije i polaganja ispita propisanih Programom. Rad Stručnog saveta se bliže određuje Poslovnikom o radu koji Stručni savet usvaja na konstitutivnoj sednici.

Ministarstvo jednom tokom kalendarske godine raspisuje javni poziv za Realizatore, koji se objavljuje na internet stranici Ministarstva.

Zlatko Minić kaže da ovaj podatak pojačava sumnju da je korporativizacija i profesionalizacija upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu zaista ono što vlasti žele.

„Ponavlja se priča koju sa javnim preduzećima imamo još od 2012. godine – ne ispunjavaju se zakonske obaveze. Kako one za koje su odgovorna sama preduzeća, tako i one za koje je odgovorna država, koja je usvojila dva zakona o javnim preduzećima, Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, kao i strategiju državnog vlasništva i upravljanja“, navodi on.

Minić podseća da je u prethodnom periodu, kada se takođe pričalo o profesionalizaciji upravljanja, deceniju nakon usvajanja Zakona o javnim preduzećima nije donet podzakonski akt koji je trebalo da propiše stimulacije za menadžere koji ostvare dobre rezultate. 

Polovina državnih preduzeća na koje se primenjivao ovaj zakon u delu koji se tiče izbora direktora, ni jednog jedinog dana nisu imali na svom čelu direktora izabranog na javnom konkursu. U nadzornim odborima sedeli su ljudi bez iskustva u oblasti rada preduzeća. Sada je ta odredba o iskustvu iz oblasti rada preduzeća ukinuta, pa će biti manje kršenja zakona, podseća on.

„U tom kontekstu, uz činjenicu da do danas nismo dobili odgoovor na pitanje zbog čega je bilo neophodno tranformisati javna preduzeća u d.o.o. i a.d, šta se nije moglo u onoj formi, ovaj podatak samo je još jedna kap u čaši koja se davno prelila“, kaže on.

Inače, javna preduzeća u Srbiji povećala su neto gubitak u prošloj godini na nešto manje od 12 milijardi dinara, što je za 30 odsto više nego u godini ranije. Iako su u svojoj osnovnoj delatnosti poslovala pozitivno, zbog nagomilanih obaveza u vidu loših kredita, nenaplativih računa, starih sudskih procesa i zastarele imovine godinu su završila sa minusom od 11,7 milijardi dinara.