Zemlje regiona među glavnim izvorima gig radnika na globalnim platformama

Digitalno tržište doživelo je rast bez presedana, sa procenama da će do 2026. godine dostići vrednost od 72,2 milijarde američkih dolara.

Zemlje Jugoistočne Evrope su među glavnim snabdevačima radnom snagom na globalnim digitalnim platformama, jedan je od zaključaka vebinara “Nebu pod oblake: Zašto broj gig radnika u regionu eksponencijalno raste?“, u organizaciji Centra za istraživanje javnih politika.

U poslednjem merenju Gigmetra zabeležen je rast broja registrovanih gig radnika na platformama Upwork, Freelancer i Guru za više od četvrtine (26,4 odsto), što je ogromna promena u odnosu na jednogodišnju stagnaciju u prethodna dva merenja.

Veliki rast populacije gig radnika doneo je i rast broja zaposlenih na svim platformama i u svim zemljama. Izuzetak su Bugarska i Rumunija u kojima je, takođe, došlo do rasta ukupnog broja radnika, ali je na jednoj platformi (Guru) zabeležen pad.

U raspodeli gig rada dominantnu regionalnu poziciju i dalje ima Upwork sa tržišnim udelom od 45 odsto, dok Freelancer i Guru slede sa 30,6 procenata i 24,4 odsto. Najnovije merenje pokazuje da je Freelencer postao dominantna platforma u Rumuniji, dok je u Mađarskoj to slučaj sa Guruom.

Mađarska je imala najsnažniji rast gig populacije na sve tri platforme – Guruu (90,5 odsto), Freelenceru (64 procenta) i Upworku (31,8 odsto). S druge strane, Bugarska je zemlja koja je imala najskromniji prosečan rast broja internet radnika na sve tri platforme (8,4 odsto), što je značajnim delom uzrokovano i padom broja gig radnika na Guruu (26,6 odsto).

“Udeo zemalja u ukupnom broju gig radnika u regionu se nije bitnije promenio u odnosu na prethodno merenje. Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da je u svim zemljama regiona postojao relativno ujednačen priliv radne snage”, saopšteno je na vebinaru.

Više registrovanih radnika, a manje posla

“U prethodnih godinu dana opao je broj aktivnih gig radnika (za 2,5 p.p.), odnosno populacije gig radnika koji su radili u trenutku merenja. Razlog za to je delom i zbog velikog broja novih gig radnika koji u konkurenciji sa već aktivnim teže dolaze do prvih poslova, te time ostaju neaktivni u određenom periodu na platformi”, naveli su autori istraživanja.

Srbija, kao i u prethodnim merenjima, ima gig populaciju koja je najaktivnija (20,2 odsto), ali je i u njoj došlo do pada radno aktivnih (2,1 p.p.). Najmanji broj radno aktivnih, kao i u prethodnom merenjima, bio je angažovan u Albaniji – 9,4 odsto, uz blagi rast (0,6 p.p.).

Od 100 radnika koji su radili u trenutku merenja 25 se izjasnilo da im je to bio prvi posao (prvi „gig“) koji su dobili. Zemlje sa najvećim udelom radnika koji su prvi put dobili posao su Albanija (36 od 100) i Mađarska (32 od 100). Srbija je imala tek 20 gig radnika kojima je to prvi posao od ukupno 100 radnika koji su radili u trenutku merenja.

Rast cene rada

Iako je prosečna cena rada zabeležila rast od 26 centi po satu, pošto je porasla svega 1,25 odsto ispravnije je konstatovati da zarade u velikoj meri stagniraju.

Međutim, promene su vrlo različite kada se pogledaju na nivou pojedinačnih zemalja. Naime, Hrvatska više nije zemlja sa najskupljom radnom snagom od 23,7 dolara po satu, već je to Mađarska sa 23,8 dolara.

Kako navode autori analize, to je rezultat dva faktora – manjim delom zbog pada prosečne cene rada u Hrvatskoj i većim delom usled rasta zarada u Mađarskoj.

Severna Makedonija ne samo da je ostala zemlja sa najjeftinijom radnom snagom u regionu, već je jedna od tri zemlje u kojima je došlo do pada prosečne cene rada po satu. Osim Hrvatske, to je slučaj i sa Bugarskom – time je njeno zaostajanje, prema ovom kriterijumu, povećano.

Koliko su razlike velike najbolje svedoči činjenica da gig radnik iz Mađarske treba da radi pola meseca da bi ostvario prosečnu zaradu (merenu prema broju mogućih radnih sati u regularnom radnom odnosu i prosečnoj ceni gig rada po satu u Mađarskoj) koju gig radnik iz Severne Makedonije zaradi tek za mesec dana.