Žene u preduzetništvo više ne tera nevolja

Žene su pre desetak godina pokretale sopstveni biznis zato što su ostale bez posla ili proglašene tehnološkim viškom, ali danas je njihova motivacija potpuno drugačija i počiva na želji da se oprobaju u preduzetništvu, kaže za Biznis.rs predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović Pantić.

Sa našom sagovornicom razgovarali smo o programima podrške preduzetnicama, kao i o tome kako ih poboljšati i prilagoditi potrebama žena u biznisu.

Ministarstvo privrede raspisalo je krajem avgusta javni poziv u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo u 2023. godini, kojim je opredeljeno 600 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Sanja Popović Pantić kaže da su takvi „državni“ programi u protekloj deceniji, zajedno sa programima međunarodnih organizacija, doprineli pozitivnom rezultatu kada je reč o broju preduzetnica, kao i nijhovom udelu među domaćim malim i srednjim preduzećima.

Ističe i da su u međuvremenu „izbrušeni“ mehanizmi podrške i kojim sektorima će ona biti ponuđena, pa je sada uključen i sektor usluga u kome žene preovlađuju, kao i da o kvalitetu programa svedoči i to da se ponuđena sredstva uglavnom iskoriste u celini.

„Ipak, postoje finese na kojima se može raditi. Recimo, u aktuelnom programu se bespovratna pomoć može kombinovati sa povoljnim kreditima Fonda za razvoj, ali ne i sa sopstvenim sredstvima firme. U Udruženju poslovnih žena smatramo da bi u nekom narednom krugu ovog programa trebalo u ponudu uključiti i tu opciju – zašto se ne bi kombinovala bespovratna i sopstvena sredstva?„, predlaže Popović Pantić u razgovoru za Biznis.rs.

Dostupnost povoljnih izvora finansiranja posebno je važna u današnje vreme, kada treba poslovati u ambijentu inflacije, poskupljenja kredita, ali i brzog tehnološkog napretka.

„Udruženje poslovnih žena ove godine slavi 25. rođendan, što znači da smo do sada ‘pregurale’ bombardovanje, svetsku finansijsku krizu i pandemiju“, uz osmeh podseća naša sagovornica i naglašava da je za preduzetnice u „izazovna vremena“ najvažniji pristup pouzdanim informacijama.

„Većina žena o tome nije dovoljno informisana. Članstvo u udruženjima svakako je put da se kontinuirano informišu, i to ne samo o državnim programima pomoći i podrške, kakvi se mogu naći na portalu preduzetnistvo.gov.rs, već i o programima međunarodnih organizacija, ali i nefinansijskim vidovima podrške, poput mentorstva ili radionica“, savetuje Popović Pantić.

Kada je reč o tehnološkom napretku, podseća na važnost digitalizacije poslovanja.

„Digitalizovati se na vreme često znači i bolju konkurentnost i poziciju na tržištu, kao i zadržavanje klijenata“, kaže naša sagovornica, i podseća da se podrška na tom putu može dobiti od Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije.

Žensko preduzetništvo – od socijalne do razvojne kategorije

Prema podacima Agencije za privredne registre, među 300.250 registrovanih preduzetnika više od trećine su žene. One čine i četvrtinu ukupnog broja osnivača, vlasnika udela ili direktora u 165.855 privrednih društava. Našu sagovornicu, međutim, najviše raduje to što se tokom godina promenila motivacija za ulazak žena u preduzetništvo.

„Pre 10 godina žene su u sopstveni biznis ulazile iz nužde, pošto su ostajale bez posla ili proglašavane tehnološkim viškovima. Danas postaju preduzetnice zato što žele da se oprobaju u tome, da pokušaju nešto novo ili zato što imaju konkretan biznis plan na osnovu prethodnog iskustva u poslu. Iz svih tih razloga rastu i šanse da njihove firme opstanu na tržištu i budu održivije“, kaže Sanja Popović Pantić.

Da je danas žensko preduzetništvo razvojna a ne socijalna kategorija govore i rezultati do kojih je došla studija SeConS tima „Preduzetništvo žena u Srbiji – 10 godina kasnije“, nastala u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije.

Pokazalo se da su žene koje su učestvovale u ovom istraživanju u 70 odsto slučajeva nove preduzetnice, odnosno da nisu bile u preduzetništvu kada je sprovedeno polazno istraživanje pre deset godina. Današnje preduzetnice u proseku su obrazovanije, kao i više diversifikovane u svom poslovanju.

To znači da se, umesto da se koncentrišu u sektoru trgovine i ličnih usluga kao ranije, sada sve više usmeravaju prema ekonomiji znanja, u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, drugih kvalifikovanih usluga, ali i povećavaju poslovanje u netradicionalnim sektorima poput IT, saobraćaja, građevine, stoji u publikaciji u čijoj izradi je učestvovala i Sanja Popović Pantić.

„Žensko preduzetništvo, dakle, nije samo ‘priča’ za prigodne prilike, već oblast u kojoj su tokom godina postignuti značajni rezultati i to zahvaljujući dugogodišnjem, temeljnom radu i u izgradnji biznisa ‘korak po korak’, domaćih preduzetnica“, zaključila je naša sagovornica.