sprovođenje dodatnih mera za poboljšanje administracije

Žofre: Dodatnih 30 miliona evra pomoći EU za reformu javne uprave u Srbiji

EUSrbija

25.5.2023 17:18 Autor: Redakcija Biznis.rs 4

Žofre: Dodatnih 30 miliona evra pomoći EU za reformu javne uprave u Srbiji Žofre: Dodatnih 30 miliona evra pomoći EU za reformu javne uprave u Srbiji
Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emaunele Žofre (Emanulel Giofre) izjavio je u četvrtak da će, nakon devet godina podrške reformi javne uprave... Žofre: Dodatnih 30 miliona evra pomoći EU za reformu javne uprave u Srbiji

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emaunele Žofre (Emanulel Giofre) izjavio je u četvrtak da će, nakon devet godina podrške reformi javne uprave u Srbiji u vrednosti od 214 miliona evra, do 2025. biti uloženo još 30 miliona evra za sprovođenje dodatnih mera za poboljšanje administracije.

„EU će nastaviti da pruža stručnu i finansijsku podršku u procesu uspostavljanja inkluzivne, transparentne, otvorene, profesionalne, javne uprave u Srbiji orijentisane ka građanima. Najznačajnija pomoć reformi javne uprave u narednom periodu je sektorska budžetska podrška od 30 miliona evra, čiji cilj je da dodatno podrži sprovođenje konkretnih mera reforme u period 2023-2025“, kazao je Žofre agenciji Beta.

Istakao je da se od početka reforme javne uprave u Srbiji može uočiti niz pomaka, na primer u pružanju usluga, posebno u e-uslugama za građane i privredu.

„Međutim, mora se reći da još treba preduzeti niz aktivnosti i da je neophodan dalji napredak u ovoj oblasti, kao što su planiranje i upravljanje kapitalnim investicijama ili depolitizacija visoke državne službe. Stoga je od velikog značaja da se ovaj proces reformi nastavi“, rekao je Žofre.

Podsetio je da je dosadašnja podrška EU reformi javne uprave u Srbiji pokrivala različite segmente, od upravljanja javnim finansijama, carine, poreske uprave do digitalizacije javne uprave, takozvane e- uprave, ali i upravljanja ljudskim resursima i javnim politikama.

Žofre je kazao da je EU, zajedno sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), utvrdila nekoliko principa javne uprave koji služe kao obrazac onoga što dobra uprava podrazumeva u smislu efikasnosti, slobode upliva politike, transparentnosti i odgovornosti prema građanima.

Pored efikasnijih usluga za građane i privredu, reforma javne uprave, ukazao je, treba da pripremi srpsku administraciji i za preuzimanju važnih obaveze koje su sve zemlje imale u pretpristupnoj i postpristupnoj fazi pridruživanja EU.

„To znači da se, kada postane deo EU, od Srbije očekuje da bude sposobna da obavlja dužnosti koje svaka država članica ima kao rezultat pristupanja Uniji, kao i da poseduje administrativne kapacitete da ostvari korist od toga što je deo EU“ , naveo je Žofre.

Evri, tastatura i lupa
Foto: Pexels.com

On smatra da je javna uprava lice države.

„Postoji hitna potreba da se počne sa striktnom primenom propisa o zapošljavanju i postavljanju najviših menadžera. Pored toga, lista kratkoročnih prioriteta treba da uključi i povećanje transparentnosti rada vlade, obezbeđivanje inkluzivnog i otvorenog procesa kreiranja politika, jačanje kapaciteta Upravnog suda i nezavisnih regulatornih tela, između ostalog“, naglasio je Žofre.

Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević kazala je agenciji Beta da je EU u reformi javne uprave najveći saradnik Srbije.

Dodala je i kako je bitno da građani i privreda shvate da je reforma javne uprave stalan proces.

„Imamo napredak u elektronskim uslugama, obučavamo administraciju, bolje je upravljanje ljudskim resursima i javnim finansijama, ali EU očekuje više. Mi smo duboko zagazili u reformu državne uprave, ali ne mogu da kažem da smo na kraju ove reforme, jer se stalno moramo prilagođavati“, rekla je ministarka.

Kako je naglasila, samo uz odgovarajući administrativni kapacitet Srbija može da sprovede sve neophodne reforme predviđene procesom pristupanja EU i pregovaračkim poglavljima.

„Iskustva drugih zemalja nas uče da bez adekvatnih administrativnih kapaciteta, organi javne vlasti ne mogu služiti potrebama građana i privrede, niti upravljati raznim procesima, projektima i fondovima povezanim sa pristupanjem EU“, kazala je Miščević.

Prema njenim rečima, najbolji primer da se shvati važnost administrativnih kapaciteta jeste upravo korišćenje fondova EU, što zahteva veći broj ljudi u administraciji sa novim znanjima koja se odnose na sredstva koje Srbija može koristiti kao država članica.

„Do sada smo od 2002. godini dobili više od četiri milijarde evra i u stanju smo da prihvatimo ta sredstva, na godišnjem nivou oko 200 miliona evra. Ali kako se približavamo taj obim sredstava raste“, navela je Miščević.

Ipak, kako je dodala, već „godinama unazad Srbija ne koristi pun potencijal raspoloživih sredstava upravo zbog nedostatka tehničkih i administrativnih kapaciteta“, jer se pored ostalog pokazalo da je raditi u administraciji nekonkurentno, a tu je i odliv onih koji su sposobni da programiraju fondove.

„Imajući u vidu da su pretpristupni fondovi oko sedam puta manji od strukturnih, ovaj problem postaje još izraženiji nakon pristupanja EU“, kazala je Miščević.

Zbog toga, kako je istakla, država pokušava da zadrži ljude u administraciji unapređenjem i posebnim stimulisanjem.

Do sada su reforme javne uprave u Srbiji omogućile da se uštedi 350 miliona sati čekanja na šalterima, da se administrativni procesi brže završavaju, uz znatno manje troškove.

  • MAJA

    26.5.2023 #1 Author

    Dokle vise se poboljšava administracija

    Odgovori

  • DUSAN

    26.5.2023 #2 Author

    Dugo traje ceo ovaj proces. Reforma obrazovanja apsolutno nije donela bolje rezultate. Digitalizacija, tu i tamo.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    26.5.2023 #3 Author

    Da barem ulozeno da konkretan rezultat..

    Odgovori

  • NATI

    28.5.2023 #4 Author

    Ulozite u nesto sto ce biti isplativo

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.