Srbiji je potrebna fabrika novinskog papira, što je strateški potez

U svetu je zavladala nestašica starog papira, kao osnovne sirovine za proizvodnju novinske hartije. Proizvođači ambalažnog papira koriste 100 odsto stari papir kao sirovinu, a profitabilniji su u odnosu na fabrike koje proizvode novinske i grafičke papire.

To je, prema rečima profesora Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji, dr Milorada Krgovića, uticalo na smanjenu proizvodnju novinskog papira na svetskom nivou, i izazvan je debalans između proizvodnje i potrošnje ove vrste hartije, piše Politika.

„U našoj zemlji godišnje se troši oko 60.000 tona novinskog, ilustracionog i sličnih vrsta papira, ali ove podatke treba da potvrdi Privredna komora Srbije (PKS). A kako je novinski, pa i ostale vrste papira, strateška stvar svake zemlje, pa tako i Srbije, proizvodnja novinskog nije samo u interesu proizvođača papira, nego bi trebalo da bude i stvar vladine politike. Svaka zemlja veličine Srbije, morala bi da ima svoju fabriku novinskog (roto) papira. To je strateška stvar i mi to možemo ponovo da pokrenemo“, izjavio je sagovornik Politike, koji je i koordinator Centra celuloze, papira, ambalaže i grafike (CPA&G), kao i konsultant Svetske banke i ekspert Ujedinjenih nacija za celulozu i papir i štednju energije u ovoj oblasti.

Kako je naveo, papirna industrija je visoko vredna industrija sa velikim investicijama i zahteva izuzetno visoko znanje.

„U bivšoj Jugoslaviji bilo je investicija u ovu granu industrije, ali nisu bile adekvatno praćene vođenjem i upravljanjem tehnoloških procesa, što je često dovodilo do gubitaka. Pojedine fabrike su se gasile iz raznih razloga. Matroz iz Sremske Mitrovice je bio državna firma i glavni proizvođač novinskog papira, sa proizvodnjom od 45.000 tona godišnje. Takođe i fabrika Božo Tomić iz Čačka je proizvodila manje količine roto-papira, ali je i ona ugašena lošom privatizacijom“, objasnio je sagovornik lista Politika.

Kako je istakao, može da se razmišlja u pravcu Matroza, odnosno da li nešto što je preostalo od te fabrike može ponovo da se pokrene. Zatim, kako kaže, u Novom Kneževcu postoji fabrika Lepenka, čiji pogoni stoje.

„Najpre treba analizirati ove dve postojeće fabrike, šta se tu može iskoristi, jer je infrastruktura 40 odsto investicije, a 60 odsto je tehnologija. Kada bismo se odlučili za grinfild investiciju, trebalo bi da napravimo supermodernu fabriku koja bi zadovoljila potrebe Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Bugarske. Ni u jednoj od tih zemalja se ne proizvodi novinski papir, koliko je meni poznato“, zapazio je dr Krgović.

Prema njegovim rečima, do sada se nije pojavio nijedan investitor jer se radi o velikoj vrednosti investicije, jer u novu, modernu fabriku treba uložiti oko 100 miliona evra.

„Potrebno je osam do 10 godina da se vrati uloženo. I najvažnije, potreban je stručan kadar, odnosno znanje, a i malo ko se interesuje za ovu temu. Kada bi bilo zainteresovanih mogli bismo čuda da napravimo. Istina, postoji jedan investitor iz Republike Srpske koga zanima fabrika u Novom Kneževcu, to je državna fabrika koja propada. On je razmišljao o ulaganju u ambalažni papir, ali ta fabrika može da proizvodi i roto papir. Mašina za proizvodnju novinskog papira može da radi i ostale (npr. grafičke) papire. Prema gruboj proceni potrebno je ulaganje od oko 15 do 20 miliona evra da bi se u toj fabrici proizvodilo oko 25.000 tona papira godišnje“, otkrio je profesor u penziji.

U Srbiji, kako navodi, ima dovoljno sirovine.

„Matroz je koristio celulozu za proizvodnju roto-papira i naravno da je zbog toga imao gubitke. To bi bilo isto kao kada bismo kablove pravili od srebra i zlata. U svakoj varijanti bi se išlo na korišćenje starog papira kao sirovine za proizvodnju novinskog. Čisto ekonomski posmatrano jeftinije je da se stari papir vozi do Novog Kneževca nego do Krškog. A država ima pravo da kaže stop izvozu starog papira, kao što je Angela Merkel kada je bila kriza u automobilskoj industriji ograničila uvoz vozila. Ali i da država ne ograniči izvoz iz naše zemlje moguće je uvesti stari papir. Uvek postoji rešenje“, konstatovao je dr Krgović.

On kaže da još jedna bitna stvar ide u korist Srbije. Naime, cena električne energije u našoj zemlji je 60 evra za megavat-sat (MWh), u Hrvatskoj 80, a u Sloveniji 120 evra. Tona vodene pare kod nas košta 16 evra, a u Hrvatskoj 40 evra. Takođe, i učešće troškova radne snage u ceni koštanja papira u Hrvatskoj je 12 odsto, a u Srbiji je to znatno manje.

Novinske kuće treba da pokrenu priču

Dr Krgović je naglasio da ljudima na vlasti treba objasniti da je državi potrebna ovakva fabrika, jer se dovodi u pitanje postojanje štampe, i to ne bilo kakve. Stoga, on smatra da bi realno bilo da Politika, Večernje novosti i druge novinske kuće pokrenu tu priču.

„Da biste pravili kvalitetne novine morate da obezbedite kvalitetnu sirovinu. Ne možete da se oslonite samo na uvoz. Morate da animirate predstavnike vlade, da ih upoznate sa problemom u kojima se nalaze izdavačke kuće danas u Srbiji. Da bismo obezbedili sigurnost u snabdevanju i da bismo imali odgovarajući kvalitet i EU standarde naših novina, najbolje bi bilo da imamo sopstvenu proizvodnju papira, sa odgovarajućim kvalitetom koju diktiraju svetski standardi u ovoj oblasti“, istakao je sagovornik Politike.

Ovu inicijativu, kako kaže, podržava bi Privredna komora Srbije, Centar za celulozu, papir, ambalažu i grafiku i Tehnološki fakultet u Beogradu, da se organizuje rasprava na tu temu i da se napravi studija izvodljivosti u kojoj se vidi tehnoekonomska opravdanost ovakve investicije.

„Da bi se uopšte ovaj problem rešio u Srbiji, pa i u regionu, neophodno je da se organizuje rasprava zainteresovanih subjekata na ovu temu, te na osnovu zaključaka izradi fisibiliti studija koja će dati realnu procenu vrednosti investicije, ali i procenu profitabilnosti ovog projekta. Ovakve studije su CPA&G i TMF Beograd spremni da urade, po metodologiji Svetske banke, na osnovu koje bi se tražio potencijalni investitor, moguće kombinacija države i privatnog investitora, čime bi se trajno rešio problem novinske hartije, uz mogućnost proizvodnje i drugih papira“, zaključio je dr Krgović.