Srpske investicije polako se vraćaju u Afriku

Između šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka firme iz nekadašnje Jugoslavije su dominirale na tržištu Afrike. U decenijama koje su usledile, upražnjeno mesto nekadašnjih giganata zauzimaju druge zemlje. Uprkos oštroj konkurenciji iz Kine, Nemačke, Francuske i drugih zemalja, nekolicina srpskih firmi pravi pionirske korake. Tako je Nelt otvorio fabriku konditorskih proizvoda u Luandi, glavnom gradu Angole.

Afrika pamti. Na prijateljstvo i saradnju podsećaju hotel sa kongresnim centrom u Harareu, brane, putevi, bolnice, železnice. U glavnom gradu Angole, jedna ulica i danas nosi Titovo ime u znak zahvalnosti za pomoć pruženu u borbi za oslobođenje od kolonijalizma, piše RTS.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Krstić kaže da je situacija nakon završetka Hladnog rata uticala da se Srbija povuče sa tog tržišta, ističući da je to bila velika greška.

Smatra da su prisustvo Srbije na tržištu zemalja afričkog kontinenta i EU komplementarni procesi. Krstić naglašava da je tržište članica Pokreta nesvrstanih dragoceni potencijal za budućnost.

Posle 12 godina koliko je prisutan u Zambiji, Mozambiku i Angoli kroz distribuciju i logistiku i 400 zaposlenih, Nelt je u prisustvu visokih zvaničnika otvorio fabriku konditorskih proizvoda, prvu veliku tog tipa u Angoli. Zbog administrativne procedure, gradnja je trajala skoro tri godine, a uloženo je 20 miliona evra.

Izvršni direktor Nelt grupe Miloš Jelić kaže da je tim potezom komapanija želela da se potvrdi i na afričkom kontinentu u domenu proizvodnje i izgradnje brendova.

„Otvaranjem fabrike konditorskih proizvoda činimo prvi korak u tom smeru“, dodaje Jelić.

Direktor operacija Candy factory Milena Kiselički naglašava da je veliki izazov rad u novom okruženju, u jednoj multikulturalnoj sredini.

„Fabrika može da proizvede 6.700 tona bombona, lizalica i žvaka godišnje. Sa 90 zaposlenih trenutno je to na nivou 15 tona dnevno ali očekujemo da sa rastom distribucije, otvaranjem novih tržišta taj broj raste“, navodi Kiselički.

Ekonomska saradnja je nacionalni interes

Stručnjaci kažu da su ovakvi potezi nacionalni interes jer to znači plasman domaće pameti, iskustva, tehnologije i proizvoda u oštroj međunarodnoj konkurenciji, a istovremeno i otvaranje vrata na tamošnjem tržištu za druge domaće kompanije.

Zoran Bogetić sa Ekonomskog fakulteta kaže da je važno da se lokalne investicije podstiču, motivišu i razvijaju kao i da se otvaraju nova tržišta.

„Mislim da smo bili dovoljno konzervativni, dovoljno zatvoreni da nam sada treba ta diverzifikacija rizika i na nacionalnom nivou“, ističe Bogetić.

Profesor beogradskog FPN-a podseća na činjenicu da je afrički kontinent opterećen posledicama kolonijalne i postkolonijalne prošlosti.

„Naravno, to nikako ne znači da mi kao Srbija treba da se povučemo sa tog tržišta“, kaže Zoran Krstić.

Afrika danas ima najveći prirodni priraštaj i najmlađe stanovništvo, a od deset zemalja sa najbrže rastućom stopom rasta, čak sedam su sa tog kontinenta. Od prošle godine, na snazi je i sporazum 55 afričkih zemalja o slobodnoj trgovini što za one koji tamo rade znači tržište sa 120 miliona potencijalnih kupaca.