Šta domaće firme treba da znaju o „zelenim“ javnim nabavkama?

Kancelarija za javne nabavke će do kraja godine podzakonskim aktom regulisati u kojim predmetima javnih nabavki roba i usluga će naručioci – državne institucije, organizacije i kompanije – morati da u obzir uzmu i ekološki aspekt ponuđenih roba, usluga i radova.

To znači da će naručioci u slučajevima koje propiše Kancelarija morati da pri odabiru ponude da vode računa o životnom veku proizvoda, troškovima održavanja, vode i struje i reciklaže dobara kada postanu otpad.

Naši privrednici znaju da od 1. januara počinje primena izmenjenog Zakona o javnim nabavkama, koji po prvi put uvodi obavezu raspisivanja „zelenih“ javnih nabavki, za razliku od prethodnog, dobrovoljnog pristupa.

„Prema zvaničnom izveštaju, iako se trend upotrebe ekoloških standarda blago popravio, samo 0,44 odsto od ukupnog broja sprovedenih nabavki u 2022. bilo je zeleno. Takođe, najniža cena bila je jedini kriterijum za dodelu ugovora u 96 odsto slučajeva, zbog čega se javila potreba za dodatnim merama“, rečeno je na brifingu za novinare NALED-a i konsultantske kuće Institut za ekonomiju i pravo.

Direktor Instituta Miloš Knežević naveo je da je njihovo istraživanje rađeno za NALED pokazalo da bi se u 13 predmeta javnih nabavki mogla propisati obavezna primena zelenih kriterijuma, a da se pritom ne ograniči konkurencija na tržištu.

„Predlog je da se zelene javne nabavke primenjuju, za početak, kod predmeta kao što su fotokopir papir, sanitarna galanterija, štampači i skeneri, računari i laptopovi, sanitarna oprema, papirna galanterija, klima uređaji, bela tehnika, sredstva za čišćenje, usluge čišćenja, pneumatici, nameštaj, boje i lakovi“, rekao je Knežević, koji očekuje da će Kancelarija za javne nabavke propisati primenu „zelenih“ javnih nabavki za početak u šest ili sedam predmeta.

Kako, međutim, ponuđači mogu da uvere naručioce u to da je njihova ponuda dovoljno „zelena“?

„Jedan od načina na koji privreda može da unapredi svoje proizvode je da kompanije dobiju Eko znak Republike Srbije“, navela je kao primer Radmila Cvetićanin iz Instituta, ali i ukazala da to nije obaveza kao i da učešće u zelenim nabavkama ne podrazumeva bilo kakve dodatne troškove za kompanije – ponuđače.

Takođe, posedovanje Eko znaka nikako neće biti preduslov za učešće u zelenim nabavkama, s obzirom na to da ga trenutno imaju samo četiri kompanije iz cele Srbije za sedam proizvoda ili linija proizvoda.

„Sam eko-znak može da se propiše u okviru tehničkih specifikacija, kriterijuma za dodelu ugovora ili odredaba o izvršenju, a može da stoji formulacija ‘Eko-znak Republike Srbije ili odgovarajući’ s obzirom na to da je naše zakonodavstvo u velikoj meri usklađeno sa evropskim pa i globalnim standardima“, objasnili su Cvetićanin i Knežević.

Ono što se dešava u praksi, međutim, je da ponuđači pri popunjavanju formulara na Portalu javnih nabavki ne obeleže da poseduju odgovarajući serfitikat koji ukazuje na ekološki aspekt njihove ponude.

„Dešavalo nam se da, primera radi, tokom ispitivanja tržišta dobavljače fotokopir papira pitamo koriste li neku ekološku oznaku i oni odgovore negativno, da bi mi proverili i utvrdili da zapravo imaju oznaku, ali nisu svesni njenog značaja. Dakle, neke kompanije još ne prepoznaju zašto je dobro da koriste takve oznake, ali verujemo da će se to promeniti sa primenom izmenjenog Zakona o javnim nabavkama“, rekla je Bojana Badnjarević iz Instituta.

Najvažniji savet koji NALED i Institut za ekonomiju i pravo imaju za ponuđače je da ne izbegavaju „zelene nabavke“ misleći da je procedura komplikovanija ili skuplja.

„Za naručioce to će podrazumevati nešto temeljniju pripremu za proces nabavki i ne samo dobru analizu tržišnih uslova, već i detaljno poznavanje predmeta nabavki iz ugla održivosti i efekata koje ima na okolinu. S druge strane, ponuđači će u sklopu konkursne dokumentacije sada dostavljati potvrde o usklađenosti sa standardima u oblasti životne sredine, kao što su eko oznaka i drugi sertifikati“, rečeno je na brifingu za novinare.

Koordinator za regularnu reformu u NALED-u Nikola Komšić naveo je da izmene zakona, osim zelenih javnih nabavki, donose još jednu dobru novinu za sistem, a to je da će kriterijumi kvaliteta biti obavezni i kod razvoja softvera, ugovaranja konsultantskih, arhitektonskih ili inženjerskih usluga, kao i usluga prevođenja.

On je istakao da će NALED nastaviti da organizuje obuke za primenu propisa, pripremu postupaka nabavki ili ponude, i podsetio da je za predstavnike javnog sektora i privrede razvijena besplatna e-learning platforma lppp.rs na kojoj mogu da usavršavaju svoja znanja o javnim nabavkama, što je do sad iskoristilo više od 1.100 korisnika.

NALED je, inače, u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), podržao da se propiše obaveza naručiocima da sprovode zelene nabavke, uz preporuku da se postepeno povećava broj oblasti u kojima će primena ekoloških standarda biti obavezna.