Šta sve sme da se prenese preko granice i u kojoj meri?

Oko toga šta sme, a šta ne sme da se prenese preko granice Republike Srbije, bilo da se uvoze ili izvoze najrazličitije stvari, postoji pregršt pravila, ali se ona nisu menjala u skorije vreme. Odnosno, propisi koji se odnose na putnički promet ostali su isti, a izdvajamo nekoliko.

Kako u Upravi carina kažu za Biznis.rs, carinici se svakodnevno susreću sa fenomenom krijumčarenja robe, jer je to pojava koja je oduvek postojala, a koja je motivisana isključivo zaradom na razlici u ceni.

„Kod krijumčarenja je princip uvek isti – iznosite iz zemlje ono što u tom trenutku u inostranstvu može bolje da se proda, dok u zemlju unosite ono što je tamo jeftinije, pa prodajom na domaćem tržištu ostvarujete profit. S obzirom na to da je profit primarni motiv svakog krijumčara, najzastupljenija je kao i uvek akcizna roba. Tako su carinici prošle godine postigli zavidan rezultat u zaplenama nafte i naftnih derivata od čak 321.000 litara, ali je spisak roba čije je krijumčarenje osujećeno podugačak i na njemu prednjače devize, droga i zlato“, objašnjavaju naši sagovornici.

Šta sve spada u lični prtljag?

Količina predmeta koju putnik nosi sa sobom (nekomercijalnog karaktera) zavisi od svrhe putovanja, pola, zanimanja putnika, godišnjeg doba i drugih okolnosti u vezi sa konkretnim putovanjem.

„Predmeti koji služe ličnim potrebama putnika za vreme putovanja, nezavisno od toga da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaču, oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina. Ukoliko je putnik lični prtljag dao na prevoz drugim prevoznim sredstvom, na zahtev carinskog organa podnosi i odgovarajući dokaz da se radi o njegovom ličnom prtljagu“, ističu iz Uprave Carine.

Po ovom osnovu, putnik može preko granice da prenese i sledeće stvari:

• U našu zemlju može se uneti 50 cigareta, 25 cigarilosa (do tri grama po komadu), 10 cigara, 50 grama duvana ili odgovarajuća kombinacija navedenih proizvoda
• Slobodno se može uneti jedan litar žestokog alkoholnog pića ili litar penušavih i likerskih vina ili odgovarajuća kombinacija navedenih pića i litar ostalih vina
• Moguće je uneti jedan parfem (do 50 ml) i jednu toaletnu vodu (do 25 ml)
• Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina na predmete koji se unose iz inostranstva za lične potrebe i potrebe sopstvenog domaćinstva, u vrednosti od 100 evra, važi pod uslovom da ti predmeti nisu namenjeni preprodaji. Ova povlastica se odnosi na državljane Republike Srbije

Carinjenje u putničkom prometu sa inostranstvom

Roba koja je kupljena u inostranstvu za sopstvene potrebe, čija vrednost ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, može se cariniti u tzv. „skraćenom postupku“, na graničnom prelazu.

„U tom slučaju, na carinsku osnovicu (procenjenu vrednost robe) zaračunava se carina od 10 odsto, a na dobijeni iznos se obračunava PDV od 20 procenata. Ukoliko, pak, vrednost robe prelazi 3.000 evra, onda će se roba cariniti u redovnom carinskom postupku“, naglasili su naši sagovornici iz Uprave carine.

Dodaju da povlastica, koja se odnosi na preferencijalno poreklo robe, može da se ostvari samo ukoliko se u redovnom carinskom postupku priložite i dokaz o poreklu – EUR 1, ili izjava izvoznika o poreklu na fakturi.

Unošenje i iznošenje deviza

Unos deviza u Republiku Srbiju je slobodan, ali je iznos ograničen. To znači da je moguće unošenje novca, ali ako je reč o sumi iznad 10.000 evra, u dinarima ili drugoj stranoj valuti, dužnost je da se to prijavi.

„Tada ćete dobiti potvrdu da ste uneli prijavljenu sumu i nećete imati problema pri izlasku iz zemlje, ukoliko samo prolazite kroz Srbiju ili pak novac vraćate u inostranstvo. Imajte u vidu da svaki iznos veći od 10.000 evra u dinarima ili stranoj valuti treba da prijavite prilikom svakog prelaska državne granice, pri ulasku ili izlasku iz zemlje“, napominju iz Uprave carine.

Veći iznos od 10.000 evra mogu izneti nerezidenti, strani državljani sa prebivalištem u inostranstvu, uključujući diplomatsko-konzularne predstavnike stranih zemalja u našoj zemlji i članove njihovih porodica i domaći državljani koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize borave u inostranstvu duže od godinu dana.