Šumadijski ratari sve više se okreću suncokretu

Zbog rata u Ukrajini svetsko tržište ostaće bez dobrog dela isporuka jednog od najvećih proizvođača suncokreta i suncokretovog ulja. I srpski ratari u Šumadiji koiriste priliku da povećavaju površine pod suncokretom uprkos najzastupljenijim kulturama – kukuruzu i pšenici.

Najdanovići iz Cerovca kod Kragujevca, generacijama žive od zemlje. Obrađuju oko 300 hektara. Primenjuju punu agrotehniku iako je setva ovog proleća najskuplja do sada, piše RTS.

„Da bi očekivali neki prinos, odradili smo punu agrotehniku i đubrivo, hemiju, seme. Sve smo odradili kako treba. Povećali smo površine pod suncokretom, nadamo se možda nekoj boljoj ceni, 20 hektara smo povećali suncokreta“, kaže Radiša Najdanović.

Dobroj žetvi te uljarice, nadaju se i drugi ratari. Računicu ne kalkulišu, dok ne vide rod.

Aksentije Najdanović ističe da moraju da se obrađuju mnogo veće površine da bi nešto moglo da ostane.

„Uvek je ta proizvodnja rizična, jer se samo ulaže, a ne znate u stvari šta ćete imati na kraju. Neki put se dešavalo da budete u minusu, neki put ste na nuli, neki put se zaradi“, poručuje on.

Ukrajina i Rusija su najveći proizvođači suncokreta i suncokretovog ulja, koje ovih dana dostiže rekordnu cenu na svetskim berzama. I kod nas je dobra cena prošlogodišnjeg roda – 62 dinara za kilogram. Za novi rod, za sada, samo procene.

„S obzirom na to da je sve poskupelo, ovogodišnja cena suncokreta bi trebalo da pređe 100 dinara minimum, i celih 120 dinara sigurno“, smatra Radiša Najdanović.

Ljiljana Vuksanović, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac, kaže da su poljoprivrednici zainteresovani, jer su zadovoljni prihodom od ove uljarice.

Dodaje da je prošle godine, suncokret najbolje podneo ekstremno visoke temperature i sušu, mnogo bolje nego kukuruz i soja.

Ratari osluškuju dešavanja na tržištu i prilagođavaju strukturu setve. Zato će se na parcelama u Šumadiji, ove godine žuteti više cvetnih glavica nego lane.