Suša uništila kukuruz u Banatu i čitavoj Vojvodini

Banat će ove godine ostati na 30 odsto roda kukuruza jer je skoro 70 procenata „spaljeno“ i uništeno sušom i vrelim danima.

Generalno gledano, čitava Vojvodina je u problemu sa ovom ratarskom kulturom, pa ukoliko prosečan rod bude bio oko 4,5 tona po hektaru, biće odlično. Ukupan prinos neće biti veći od pet miliona tona, čime ćemo zadovoljiti samo sopstvene potrebe i imati vrlo malo za izvoz, pišu Novosti.

Prema rečima agroanalitičara Žarka Galetina, Banat je kritičan, a ni Vojvodina ništa bolje ne prolazi. Procene od pre dve nedelje sada mogu biti korigovane samo nagore. Procenjuje se da bi ovogodišnji rod mogao da bude između 4,5 i pet miliona tona, čime u ovim okolnostima treba da budemo zadovoljni, s obzirom na mnogo lošu situaciju.

“Nedostatak padavina i visoke temperature, koje su najpogubnije za kukuruz, uništile su ovogodišnji rod”, kazao je Galetin.

“Uz kukuruz, veliku štetu trpi soja, dok će suncokret nešto bolje proći. Njega možda bude 2,6 do 2,7 tona po hektaru. Naša zemlja će zadovoljiti svoje potrebe u bilansima, da budemo mirni, ali će izvoz podbaciti kod kukuruza. On će se svesti na prelazne zalihe i nešto malo od ove godine. To znači da ćemo i prestižnu poziciju u svetu da izgubimo, jer smo bili u top deset zemalja izvoznika. Sada tu nećemo biti”, rekao je on.

Da je situacija katastrofalna za Novosti potvrđuju i zemljoradnici u Zrenjaninu i okolini. Istog mišljenja su i paori u celom srednjem Banatu. Ne pamte ovakvu sušu još od 2012. godine. Govore da osim onih koji neće imati baš ništa, a takvi nisu retki, od ovogodišnjeg prinosa kukuruza očekuju od tri do 3,5 tona po hektaru, što je daleko od prosečnih, recimo, sedam.

Nedostatak padavina tokom zimskog perioda, a naročito tokom vegetacije uticao je na trenutno stanje useva. Nije bilo padavina od momenta setve prolećnih useva, kao ni na početku godine.

“Od aprila je palo samo 90 litara po kvadratnom metru, a višegodišnji prosek za taj period je 243 litra”, ističe Zorica Rajačić, rukovodilac savetodavne službe u Poljoprivredno-stručnoj službi Zrenjanina.

“Najveći deo regiona pogodila je velika i nezapamćena suša, a postoje delovi koji su dobijali u nekoliko navrata padavine, ali nedovoljno. Tokom jula palo je samo dva litra kiše na području grada Zrenjanina, a to je period kada je kukuruz posebno osetljiv na nedostatak vode”.

Kako je istakla Rajačić, na ukupno 88.000 hektara zasejanih kukuruzom ima dosta sterilnih, jalovih biljaka bez klipa ili manjih klipova, gde je nedovršena oplodnja i dosta onih koji su neispunjeni zrnom.

Veliki broj biljaka sa mnogih parcela je i siliran, koje imaju mogućnosti za to, a ostalo će se kombajnirati ali sa veoma lošim prinosima, poručuju iz stručne službe PSS u Zrenjaninu.

“Imam 50 hektara pod kukuruzom, dosta zemlje je na Lazarevačkom drumu, gde kap kiše nije bilo celo leto i baš sam nedavno obišao njive”, kaže Stevan Radovančev iz Zrenjanina, napominjući da je to u ovoj situaciji, sasvim solidno u odnosu na nečije ništa.

Agroanalitičar Milan Prostran kaže da kako smo sejali i prihranjivali, tako sada žanjemo. Kukuruz koji je posejan u optimalnom roku, imao punu agrotehniku, od pripremanja zemljišta do prihrane, bolje je izdržao ovu sušu.

Ovo nije jedina sušna godina, naročito ako se zna da je kukuruz rizik, jer je siguran samo kada ga smestite u ambar, smatra Prostran.

“Kukuruz je najteže podneo sušu. Ipak, bez obzira na nizak prinos, definitivno će biti dovoljno za naše potrebe, jer ga ima na nekih milion hektara. Prošle godine imali smo rod od nekih šest miliona tona, a pretprošle osam. Naša zemlja je izvozila od milion pa do tri miliona tona, i to će sada najviše da strada. Suša je definitivno uzela danak i kada je soja u pitanju”, ocenjuje on.

Kod izvoza kukuruza, trenutno imamo zaliha od prošle godine, kako su nadležni rekli, oko 800.000 tona, objašnjava Prostran. Ovakve godine bi dodatno bile problematične da imamo razvijeno stočarstvo. Kako je to nama desetkovano, najviše će ispaštati izvoznici.

“Berba kukuruza će krenuti dvadesetak dana ranije, krajem avgusta”, kaže on i podvlači da će tek tada moći da se da neka procena roda.

Ulja će biti, suncokret izdrživiji

Kada je reč o sunocokretu, različite su i procene na koliko hektara je posejan. To se kreće od nekih 245.000 do 270.000. Očekivanja roda su od 750.000 do 830.000 tona. Agroanalitičar Branislav Gulan ističe da domaćem tržištu treba godišnje oko 82.000 do 84.000 litara ulja godišnje. To znači da svake godine za izvoz imamo oko 150.000 litara. U ovoj godini bila je i povećana setva ove uljarice, pa je on zauzeo oko 245.000 hektara. Može se očekivati rod od oko 750.000 tona zrna za preradu.