Američke berze i dalje poljuljane, cena zlata raste, dolar slabi ukazujući na nova strahovanja

Američke berze su i danas poljuljane, na kraju monstruozne sedmice za Wall Street u kojoj je predsednik SAD Donald Tramp celom svetu dramatično povećao carine pa je to naglo odložio, a rast vrednosti zlata, slabljenje dolara i kretanja na drugim finansijskim tržištima ukazuju na nova strahovanja, u okolnostima dalje eskalacije američko-kineskog trovinskog rata.

Ključni berzanski indeksi u SAD i dalje padaju, dva dana posle istorijskog skoka vrednosti usled Trampove odluke o suspenziji najvećeg dela paketa carina na 90 dana.

U ranim jutarnjim satima, indeks S&P 500 bio je niži za 0,4 odsto, industrijski indeks Dow Jones opao je za 0,6 odsto, a kompozitni indeks Nasdaq bio je slabiji za 0,1 odsto.

Dan ranije, svi ovi indeksi bili su takođe u padu i bili su znatno niži u odnosu na nivoe pre Trampovog samozvanog „Dana oslobođenja“, 2. aprila, kada je on obznanio kome će i kolike će carine uvesti. Taj i današnji pad izbrisali su nemali deo velikog uzleta ostvarenog 9. aprila kada je Tramp u dobroj meri promenio svoju odluku, prenosi Beta.

Vrednosti na berzama se sada menjaju iz sata u sat, jer investitori ne mogu da dokuče kuda vodi Trampov trgovinski rat i da li će izazvati globalnu recesiju.

Kao odgovor na Trampovo novo dizanje carina Kini – na 145 odsto – Peking je danas opet Americi povećao carine na uvoznu robu, i njihova stopa je sada 125 odsto. U nju nije uračunato povećanje od 20 odsto koje je Kina uvela pre nekoliko sedmica.

Ministarstvo finansija Kine izdalo je sledeće saopštenje: „To što SAD uvode nenormalno visoke carine Kini postalo je igra brojki koja nema praktičan ekonomski značaj i svešće se na smejuriju u istoriji svetske ekonomije. Svejedno, ako SAD insistiraju na nastavku suštinskog gaženja kineskih interesa, Kina će odlučno uzvraćati i boriće se do kraja.“

Kina je prilikom svake ture uvođenja svojih kontracarina na Trampove carine isticala istu stvar – da će se boriti do kraja.

Bez obzira na Trampovu odluku o pauzi primene dela carina ostatku sveta, ovako jačanje napetosti u odnosima dve najveće ekonomije sveta može da nanese ogromnu štetu celom svetu.

Nakon poslednje eskalacije, cena zlata je skočila za više od dva odsto. Investitori se tipično okreću kupovini zlata kada tržištima zavlada strah. 

Američki dolar je ponovo oslabio u odnosu na ključne svetske valute, uključujući evro, jen i kanadski dolar.

Ponovo je pala vrednost američkih vladinih obveznica, koje su obično sigurno utočište za investitore. Zbog toga raste pritisak na tržišta, pa poskupljuju stambeni krediti i drugi zajmovi, što pada na teret američkih domaćinstava i privrede.

Na tržišta nisu povoljno uticali ni izveštaji o neočekivano visokim profitima nekih od najvećih banaka u SAD, kao što je J.P. Morgan, niti izveštaj o slabijoj inflaciji od očekivane.

Berze u svetu se različito ponašaju. Neki indeksi jačaju, neki padaju. U Nemačkoj i Japanu padaju, u Britaniji i Hong Kongu rastu.