Cementare izbacuju fosilna goriva do 2050. u Evropi – kakvo im je prolazno vreme?

Cementna industrija jedna je od važnih industrijskih grana koja ima značajnu ulogu u ekonomskom razvoju svake zemlje, a jedan od ključnih izazova sa kojima se suočava jeste smanjenje emisije ugljen dioksida u kojima na globalnom nivou učestvuje sa pet do osam odsto.

Trećina emisija nastaje kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva u procesu dobijanja klinkera – osnovnog sastojka cementa, zbog čega su svi napori cementne industrije prvenstveno usmereni ka obezbeđenju uslova za zamenu fosilnog goriva energijom iz otpada, odnosno koprocesuiranjem.

Početna iskustva sa koprocesuiranjem otpada u cementnim pećima u Evropi, Japanu, SAD, Kanadi i Australiji datiraju čak od početka 1980-ih godina.

Ovaj način korišćenja otpada postao je dobro uspostavljeno i široko prihvaćeno rešenje za upravljanje otpadom, pri čemu su neka postrojenja u Evropi uspela da zamene i do 100 odsto konvencionalnih fosilnih goriva alternativnim.

Evropsko udruženje proizvođača cementa (CEMBUREAU) je u maju 2020. godine objavilo mapu puta za postizanje ugljenične neutralnosti, u kojoj je navedena ambicija cementnog sektora da dostigne neto nultu emisiju duž lanca vrednosti cementa i betona do 2050. godine.

Cementna industrija EU je ostvarila značajan napredak u proteklih nekoliko godina, sa alternativnim gorivima koja su činila 58 odsto ukupne toplotne energije u 2022. godini, u poređenju sa 46 odsto u 2017. i prvobitnih dva odsto u 1990. godini.

Zbog toga evropska industrija cementa zadržava cilj da dostigne 60 odsto supstitucije fosilnih goriva do 2030. godine, a čak 95 odsto do 2050. godine.

Šta su alternativna goriva?

Alternativna goriva su energetski izvori koji se koriste kao zamena za konvencionalna fosilna goriva poput uglja, nafte i prirodnog gasa, kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu, poboljšala energetska efikasnost i smanjila zavisnost od neobnovljivih resursa.

Najčešće korišćena alternativna goriva su biomasa i goriva proizvedena iz različitih vrsta otpada poput komunalnog, ambalažnog i industrijskog otpada.

Ova goriva omogućavaju smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, čime se čuvaju prirodni resursi i smanjuje odlaganje otpada na deponijama. Njihovo korišćenje može doprineti smanjenju ukupnih ugljeničnih emisija i cirkularnoj ekonomiji jer otpad dobija novu upotrebnu vrednost, umesto da postane trajno opterećenje za životnu sredinu.

Jedna od ključnih predrasuda o korišćenju različitih vrsta otpada u cementnoj industriji je da se njegovim sagorevanjem oslobađaju štetne materije i gasovi koji zagađuju životnu sredinu.

Međutim, proces sagorevanja koji se odvija u cementnoj peći na veoma visokim temperaturama od 2.000 celzijusovih stepeni i u kontrolisanom procesu sagorevanja uz visok sadržaj kiseonika, garantuju potpuno sagorevanje i razgradnju organskih materija, bez stvaranja dodatnog otpada ili nekontrolisane emisije štetnih gasova.

Na taj način uz efikasne filtere koji eliminišu uticaj na okruženje, emisije ostaju ispod propisanih granica i ne ugrožavaju zdravlje ljudi, što pokazuju rezultati višegodišnjih analiza.

U cementnim pećima umesto na deponiji

Za proizvodnju alternativnih goriva najčešće se koriste papir, karton, tekstil, drvo, koža i lake frakcije ambalažnog otpada, odnosno materijali koji se ne mogu reciklirati, ali imaju energetski potencijal.

Tako otpad koji bi završio na deponiji postaje resurs za proizvodnju energije, čime se smanjuje potrošnja novih sirovina i povećava efikasnost u korišćenju resursa.

U eri visokih cena energenata potrebnih za proizvodnju cementa, otpad koji se koristi kao gorivo smanjuje potrebu za uvozom uglja, nafte i gasa, čime se jača energetska bezbednost zemlje.

Većina evropskih cementara, uključujući cementare u Nemačkoj, Švajcarskoj i Grčkoj, koriste alternativna goriva decenijama, pri čemu je u najrazvijenijim zemljama udeo korišćenja alternativnih goriva i do 100 odsto.

Tako je Češka jedna od najnaprednijih evropskih zemalja u primeni alternativnih goriva kao energije u cementnoj industriji sa više od 90 odsto, dok je u Austriji taj procenat između 85 i 90 odsto.

Holcimove cementare u Češkoj u potpunosti koriste energiju iz ovih alternativnih goriva za proizvodnju cementa a u Austriji samo pet odsto energije ne dobijaju iz ovih izvora.

U Poljskoj i Holandiji četiri petine energije u cementnoj industriji dobija se iz otpada, u Slovačkoj tri četvrtina, u Nemačkoj između 60 i 80 odsto, a u Italiji 60 do 70 procenata.

U Francuskoj je nacionalni prosek dve trećine energije koja potiče iz alternativnih goriva.

U poslednjih pet godina, zamena neobnovljivih resursa alternativnim gorivima omogućila je smanjenje emisija za više od 190.000 tona CO₂ i 250.000 tona ekvivalenta ugljenika, uz istovremeno pružanje ekonomski efikasnog rešenja za upravljanje otpadom u društvu.

Sutra: Cementara Kosjerić duže od decenije bez dozvole koju konkurencija sve vreme koristi