Da li električne mreže mogu da podrže sve veći broj e-automobila?

Sve je više električnih automobila na ulicama širom sveta i, osim pitanja gde napuniti bateriju vozila, počinje da se postavlja i pitanje kako odgovoriti na potrebe za dodatnim kapacitetima električne energije. Ovom temom se, pre svega, bave energetske kompanije, vozače to donekle i ne zanima, ali može ih zanimati u bliskoj budućnosti, s obzirom na to da su turbulencije na tržištu ovog energenta sve veće.

Naime, cena nafte ubrzano raste na globalnom nivou, usled rata u Ukrajini. Cena električne energije je imala jedan veliki skok u drugoj polovini prošle godine, ali i sada je sve neizvesno zbog krize. U Srbiji je cena struje zamrznuta do sredine godine, mada kod nas još uvek i nije zaživela pomama za e-vozilima.

E-automobilska revolucija je u jeku i elektrifikacija je glavni pokretač dekarbonizovane ekonomije, piše Eurelectric.org, i dodaje da njihova nova studija otkriva da će električna mreža ostati stabilna uprkos eksponencijalnom rastu tržišta električnih vozila i visokim ambicijama za elektrifikaciju.

„Potrebno je uraditi pravovremeno planiranje infrastrukture za punjenje i koordinaciju između vlasti, elektroprivreda, mreže i operatera punjača, i to bio bio najveći uspeh. Trenutno ima 3,3 miliona e-vozila u Evropi, a očekuje se da ih bude 130 miliona do 2035. godine. Do tada je potrebno instalirati 65 miliona punjača da bi korisnici bili zadovoljni. Od toga će 85 odsto punjača biti privatnih-stambenih, dok će četiri odsto njih biti na javnim auto-putevima“, navodi se u ovoj studiji.

Predsednik Eurelectric-a Žan-Bernard Levi (Jean-Bernard Lévy) rekao je da je elektrifikacija nepovratan proces u drumskom saobraćaju.

„Predstojeći izazov je ubrzanje uvođenja infrastrukture kako bi se odgovorilo na rastuće potrebe za punjenjem, istovremeno osiguravajući optimalno korišćenje električne mreže“, istakao je on.

EI-ov globalni šef na tržištu energije i resursa Serđe Kol (Serge Colle) kaže da je proces elektrifikacije veoma zahtevan i da iziskuje značajna ulaganja.

„Potrebna su značajna ulaganja da bi infrastruktura mogla da omogući brzo i pouzdano punjenje e-vozila. U ovaj posao treba da se uključe i komunalna preduzeća koja su na neki način ključna da bi se projekat realizovao“, objasnio je Kol.

Nekontrolisano punjenje moglo bi da preoptereti lokalne električne mreže, i to u slučaju kada bi bilo priključeno samo 50 odsto vozila od ukupnog broja, ističu stručnjaci. Zbog toga je potrebno da se digitalizuje električna mreža i da se uvedu takozvani inteligentni punjači, baterije većih kapaciteta kao izvori skladištenja energije, da se na taj način ublaži kratkoročna velika potražnja. Problemi bi mogli biti veći u periodima godine kada je smanjena proizvodnja električne energije.

U praksi bi to značilo da se mora redefinisati energetska politika Evrope, jer prema ovoj studiji solarni izvor energije ne bi bio dovoljan da podmiri potrebe električnih vozila u nekom budućem periodu.

Studija se fokusirala na očekivani porast prodaje električnih vozila širom Evrope (EU 27 članica, plus Norveška, Švajcarska i Velika Britanija) i infrastrukturu za punjenje koja je potrebna da bi se to podržalo.

Kako je Biznis.rs ranije pisao, prema propisima EU (Fit for 55 package), a u cilju smanjenja emisije štetnih gasova, na svakih 60 kilometara auto-puta do 2025. godine trebalo bi da bude instalirano 300 kW punjača, odnosno dva puta po 150 kW, a do 2030. godine cilj je 600 kW – to jest četiri punjača po 150 kW. Takođe, na svakih 120 km potrebno je imati punionicu za vozila koja koriste vodonične gorivne ćelije.