Devet od 10 Kineza ima stan u vlasništvu

Kina je tokom poslednje tri decenije postala društvo vlasnika stanova i kuća, što je snažno podstaklo rast druge najveće ekonomije sveta i omogućilo milionima ljudi da ostvare san o sopstvenom domu. Nakon postepenog ukidanja državnog sistema dodele stanova devedesetih godina, privatno vlasništvo nad nekretninama postalo je centralni deo kineskog društva i ekonomije.

Za razliku od mnogih mladih na Zapadu koji dugo ostaju pod teretom studentskih kredita i često nemaju mogućnost kupovine stana, mladi Kinezi su generacijama planirali kupovinu prve nekretnine odmah po završetku studija, prenosi Guardian. Kupovina stana u Kini je zvanično kupovina prava na stanovanje na 70 godina, ali u praksi za sada nisu zabeleženi slulčajevi iseljenja iz stana nakon isteka roka, nego se pravo automatski obnavlja uz razumnu naknadu.

Međutim, usporavanje kineske ekonomije i duboka kriza na tržištu nekretnina počeli su da menjaju takav način razmišljanja. Prodaja novih stanova prošle godine pala je na najniži nivo u poslednjoj deceniji, dok broj kupaca koji žele da uzmu stambeni kredit nastavlja da opada. Mnogi građani sada smatraju da je iznajmljivanje sigurnija i racionalnija opcija od kupovine. Među njima je i veliki broj mladih profesionalaca koji bi i dalje želeli sopstveni stan, ali zbog neizvesne ekonomske situacije odlažu tu odluku.

U Kini posedovanje nekretnine ima mnogo dublje značenje od same finansijske investicije. Stan ili kuća simbolizuju porodičnu sigurnost, društveni status i odgovornost prema porodici, što je snažno povezano sa tradicionalnim konfucijanskim vrednostima. Tokom ekonomskih reformi od osamdesetih godina država je dodatno podsticala privatno vlasništvo subvencijama i povoljnim uslovima, pa su milioni ljudi vrlo brzo postali vlasnici stanova. Uz snažnu kulturu štednje i ograničene alternative za ulaganje, nekretnine su postale najpopularniji oblik investiranja.

Takav model doveo je do toga da Kina danas ima jednu od najviših stopa vlasništva nad nekretninama na svetu, procenjuje se da čak devet od deset domaćinstava poseduje svoj dom. Tokom godina građevinskog buma luksuzni stanovi u velikim gradovima rasprodavali su se veoma brzo, dok su cene konstantno rasle. Ipak, preterana gradnja i ogromna zaduženost investitora postepeno su stvorili ozbiljne probleme. U mnogim gradovima pojavili su se prazni kvartovi i nedovršeni projekti, a lokalne vlasti dodatno su podsticale prekomernu izgradnju.

Kineska vlada je zato 2020. godine krenula u obračun sa prezaduženim građevinskim sektorom, koji je u jednom trenutku činio gotovo trećinu ukupne ekonomije zemlje. Te mere jesu usporile rizičnu gradnju, ali su istovremeno izazvale veliki pad cena nekretnina. Mnogi kupci ostali su bez stanova koje su unapred platili, nanon što su veliki investitori upali u finansijske probleme ili bankrotirali. Među najpoznatijim slučajevima bio je gigant Evergrande, dok su i kompanije Country Garden i Vanke morale da traže pomoć države ili restrukturiranje dugova.

Iako kineska ekonomija i dalje beleži snažan izvoz i formalno stabilan rast, to se navodno ne odražava na životni standard i sigurnost građana. Mnogi ljudi strahuju od nestabilnih prihoda i ne usuđuju se da uzmu dugoročne kredite. Analitičari ocenjuju da kineske vlasti više ne žele da tržište nekretnina bude glavni motor ekonomije, već da prioritet daju tehnološkom razvoju. Istovremeno, mlađe generacije sve više menjaju odnos prema vlasništvu nad stanovima i počinju da prihvataju model dugoročnog iznajmljivanja, sličan onom u zapadnim zemljama.