EU će investirati 45 milijardi evra u Latinsku Ameriku i Karibe

Lideri EU u Briselu najavili su da će investirati 45 milijardi evra u Latinsku Ameriku i Karibe. Deo ovih sredstava trebalo bi da ubrza prelazak na čistu energiju u regionu, a s druge strane, kritičari kažu da nije postignut napredak u odmrzavanju ranijeg trgovinskog sporazuma.

Samit predstavnika zemalja EU i država Latinske Amerike i Kariba (CELAC), prvi te vrste od 2015. godine, imao je za cilj da približi EU zemljama Latinske Amerike i Kariba. Nesuglasice oko toga kako se u konačnom tekstu zajedničke deklaracije odnosi na rat u Ukrajini pogoršale su pregovore, pišu zapadni mediji.

Investicioni paket uključuje finansiranje privatnog sektora, pokriva projekte za vađenje najtraženijih mineralnih sirovina, elektrifikaciju autobuskog voznog parka i pomoć u zaštiti Amazonske prašume u Brazilu. Takođe uključuje projekte u oblastima kao što su zdravstvo i telekomunikacije.

„Ne radi se samo o tome koliko, već i o tome kako ulažemo“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) i dodala da želi da novac dođe uz visoke ekološke i socijalne standarde, izveštava Reuters.

Diplomate na samitu postigle su mali napredak u vezi sa kontroverznim sporazumom o slobodnoj trgovini sa Mercosurom, južnoameričkim trgovinskim blokom, za koji je Fon der Lajen rekla da se nada da će biti zaključen ove godine – izvan jedne rečenice u deklaraciji u kojoj se navodi da su „radovi u toku“.

EU nije ratifikovala sporazum o slobodnoj trgovini koji je sklopila 2019. sa četiri latinoameričke zemlje – Brazilom, Argentinom, Paragvajem i Urugvajem – jer se plaši da će to ubrzati uništavanje amazonske prašume.

Pod bivšim predsednikom Žairom Bolsonarom (Jair Bolsonaro), Brazil je ukinuo važna ekološka pravila pa su poljoprivrednici, drvoseče i rudari sekli i palili drveće u amazonskoj prašumi 2021. godine brže nego u prethodnih 15 godina.

Luiz Inasio Lula da Silva (Luiz Inacio Lula da Silva), koji je pobedio u brazilskoj predsedničkoj izbornoj kampanji na platformi zaštite prava Amazonije i starosedelačkih naroda, kritikovao je EU kao „protekcionistu“ zbog toga što se slepo pridržava robe koju uvozi, preneo je The Guardian.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je novinarima na samitu da primena istih standarda u zemlji i inostranstvu nije „pretnja već poštovanje”.

EU se nada da će podsticanje trgovine sa Latinskom Amerikom pomoći da postigne svoje klimatske ciljeve. Fon der Lajen je istakla potencijal regiona za vodonik – gas koji se može proizvesti obnovljivom energijom za potrebe industrija kao što su proizvodnja čelika ili transport – i za kritične sirovine potrebne za energetsku tranziciju, poput litijuma.

Tokom putovanja u Latinsku Ameriku prošlog meseca, Fon der Lajen je govorila o trgovini vodonikom i mineralima bez davanja podrške regionalnim industrijama.

Ipak, argentinski predsednik Alberto Fernandez pohvalio je sporazum zbog udaljavanja od ranijeg „ekstrativizma”. „Ideja da je Latinska Amerika samo proizvođač sirovina uvek nas je sprečavala da se industrijalizujemo. Trebalo nam je pet vekova, ali mislim da smo uspeli.“

Najveći trgovinski partner Latinske Amerike su SAD, a zatim Kina, koja uglavnom kupuje sirovine i useve i prodaje proizvedene proizvode.