Evropska unija ključna meta za uvoz falsifikovanih proizvoda

Falsifikovana i piratska roba činila je do 2,3 odsto globalne trgovine i do 4,7 odsto uvoza Evropske unije u 2021. godini, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Ova apsolutna vrednost predstavlja povećanje u odnosu na 2019. kada je trgovina falsifikatima procenjena na 464 milijarde dolara. Za uvoz u EU vrednost falsifikovane robe procenjena je na 117 milijardi dolara, ili 4,7 odsto ukupnog uvoza EU.

Evropska unija je ključna meta za uvoz falsifikovanih proizvoda, a Kina i Hong Kong (Kina) imaju najveću vrednost zaplenjene krivotvorene robe.

Falsifikovana roba se kreće od svakodnevnih potrošačkih proizvoda do luksuznih proizvoda, uz zabrinjavajući porast trgovine opasnom robom kao što su falsifikovani automobilski delovi i farmaceutski proizvodi. Uprkos smanjenju vrednosti trgovine falsifikatima nakon Covid-19, izloženost EU i dalje je značajna jer su se falsifikatori prilagodili premeštanjem proizvodnje bliže odredišnim tržištima.

Falsifikatori takođe koriste online platforme i modernu logistiku da bi se infiltrirali u legitimnu trgovinu, a poštanske usluge se pojavljuju kao primarni kanal za distribuciju. Veličina zaplenjenih pošiljki se generalno smanjila, u 2020-21, pošiljke koje sadrže manje od deset predmeta činile su 79 odsto svih zaplena, u odnosu na 61 odsto u periodu od 2017. do 2019. godine, navodi se u izveštaju OECD-a.