Evropske softverske kompanije za blažu regulativu u oblasti veštačke inteligencije

Evropske softverske kompanije strahuju da bi mogle još više da zaostanu za američkom konkurencijom zbog strožije regulative u oblasti veštačke inteligencije. Reč je o kompeticiji na tržištu, ocenio je za Biznis.rs pravnik Ljubomir Kljajić, zastupnik za patente, znake razlikovanja i stručnjak za AI regulativu, povodom apela najveće evropske softverske kompanije SAP Evropskoj uniji da ne preteruje sa AI regulativom.

Direktor nemačke kompanije SAP Kristijan Klajn (Christian Klein) naveo je da bi nepovoljan položaj evropskih kompanija u odnosu na američke bio dodatno produbljen ukoliko bi u Evropi bio „previše“ regulisan način upotrebe podataka za razvoj AI. On je istakao da je „apsolutno protiv regulisanja same tehnologije“, prenosi Financial Times.

Prema rečima našeg sagovornika, u pogledu autorske zaštite u SAD važe malo drugačija pravila nego u Evropi. Imovinska prava su primarna, jer su SAD više okrenute kapitalu, dok su moralna prava autora, kakva ih evropski pravni režim poznaje (Droit d’ auteur), sporedna i rezervisana za jednu grupu autorskih dela (dela likovne umetnosti).

To znači da američke kompanije mogu pod doktrinom “angažovanog rada“ raspolagati pravima na autorske radove svojih zaposlenih i da ih zakon (kompanije) prepoznaje kao autore, a ne zaposlene, što u evropskim zemljama (pa i Srbiji) nije slučaj. Suština je u tome da je Evropa dosta normirala ovu oblast i insistira na transparentnosti i etičnosti, kao i na zaštiti autora kao pojedinca.

„U Americi je primaran komercijalni aspekt, dok se u Evropi više potencira zaštita ljudskih prava, ljudskih sloboda i prava čoveka. Evropska komisija je nedavno kaznila kompaniju Meta (Facebook) po Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) zbog povrede podataka o ličnosti sa skoro 91 miliona evra. Evropa i dalje (ili se barem tako čini) pokušava da zaštiti čoveka i da ga stavi na prvo mesto, ali evropske kompanije i privatni sektor žele odrešene ruke da bi mogle da igraju tržišnu utakmicu sa američkim i kineskim kompanijama.

„Veliki američki IT giganti su čak najavili određene restrikcije evropskim korisnicima, a u vezi sa korišćenjem alata i funkcionalnosti svojih proizvoda koji koriste generativnu veštačku inteligenciju upravo zbog strožih evropskih propisa. Veliki broj proizvoda koji su zabranjeni u Evropi i ostatku sveta dozvoljen je u SAD“, naveo je Kljajić.

Kada je reč o Evropi, EU je donela uredbu o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) koja velikim delom normira, odnosno reguliše, pitanje upotrebe i razvoja veštačke inteligencije, a reč je pre svega o AI modelima koji se koriste u komercijalne svrhe. AI act se ne bavi potencijalnom upotrebom za odbranu i bezbednost.

„Pored pomenute uredbe o AI postoji međunarodna konvencija Saveta Evrope o veštačkoj inteligenciji, demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava, koju bi navodno uskoro trebalo da potpišu i SAD. Konvencija je izrađena u nameri da se izvrši harmonizacija propisa da bi postojala ujednačena regulativa u tom sektoru“, rekao je Kljajić.

Iako je New York Times tužio američku kompaniju Open AI zbog toga što je navodno koristila tekstove njihovih novinara za izradu AI modela, teško je, po rečima Kljajića, sada naplatiti prava za one tekstove koji su već korišćeni za pravljenje modela kada nije postojala regulativa te oblasti, pre svega zbog dokazivanje povrede, ali bi ubuduće trebalo da postoji način za kompenzaciju autora čija se dela koriste.

Kljajić napominje da je direktor kompanije OpenAI Sem Altman (Sam Altman) ocenio da je razvoj velikih jezičkih modela manje-više završen i da će razvoj ići u drugom pravcu, prema optimizaciji.

„Želim da naglasim da su prilikom izrade konvencije u Savetu Evrope, u čemu sam učestvovao, bile uključene velike kompanije i predstavnici nevladinih organizacija. Na sastancima su grupe iz privatnog sektora komentarisale predloženi tekst. Ništa nije učinjeno bez učešća privrede, što je logično“, istakao je Kljajić.

Tehnološke kompanije izrazile su, međutim, nezadovoljstvo zbog ograničenja u novom zakonu EU o veštačkoj inteligenciji, koji nastoji da reguliše najmoćnije jezičke modele, kao i zbog Zakona o digitalnim tržištima i pravila o zaštiti podataka koja ograničavaju koji se podaci mogu koristiti za treniranje AI modela.

Nemačka kompanija SAP ulaže dve milijarde evra godišnje u AI, što je mala suma u poređenju sa 100 milijardi dolara koliko su tehnološki giganti do sada potrošili. Ipak, Kristijan Klajn ističe da SAP ne pokušava da se takmiči sa američkim gigantima i nema potrebu za velikim centrima podataka ili istraživanjem AI modela.

„Dok drugi pretražuju ceo internet sa svojim jezičkim modelima, pitajte ih nešto konkretno o vašoj kompaniji i poslovnim podacima – rezultati neće biti tako dobri,“ kaže Klajn.

SAP razvija svog chatbota „Joule“, koji može obavljati razne zadatke, od pisanja koda do identifikacije neefikasnosti u lancima snabdevanja i poslovnim procesima. SAP takođe želi da privuče više američkih inženjera otvaranjem laboratorija u blizini univerziteta UCLA, Berkeley i Stanford, kao i ulaganjem u startap kompanije koje se bave generativnom AI tehnologijom, poput Anthropic i Cohere.