Godišnji sastanak globalnih lidera u prelomnom geopolitičkom trenutku

Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma za 2025. godinu biće održan u Davosu od 20. do 24. januara. Ovaj događaj okupiće oko 3.000 lidera iz više od 130 zemalja, naglašavajući značaj otvorenog dijaloga u ovim nesigurnim vremenima.

Ipak, otvaranje foruma u senci je inauguracije novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa (Donald Trump), koja će u ponedeljak biti glavni svetski događaj.

Ovogodišnji sastanak, 55. po redu, biće održan pod temom „Saradnja za inteligentno doba“, fokusirajući se na pet ključnih stubova neophodnih za izgradnju održive, inkluzivne i prosperitetne budućnosti. Očekuje se prisustvo više od 350 zvaničnika, uključujući 60 šefova država i vlada. Donald Tramp obratiće se učesnicima putem video-linka, prenosi Business Today.

Klaus Švab (Klaus Schwab), osnivač i predsedavajući Foruma, istakao je jedinstvenu ulogu Davosa u okupljanju ključnih donosioca odluka iz vlada, biznisa i civilnog društva kako bi zajednički odgovarali na izazove sveta u transformaciji. Glavne teme sastanka uključivaće strategije za stimulisanje ekonomskog rasta, iskorišćavanje novih tehnologija i jačanje društvene i ekonomske otpornosti.

Među političkim liderima koji će prisustvovati sastanku u Davosu su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), kancelar Nemačke Olaf Šolc (Olaf Scholz), predsednik Argentine Havijer Milei, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola, predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa, premijer Španije Pedro Sančez, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, kao i potpredsednik Vlade Narodne Republike Kine Ding Sueksiang.

Ostali istaknuti učesnici uključuju predsednicu Švajcarske Karin Keler-Suter, premijera Belgije Aleksandera De Kroa, predsednika Poljske Andžeja Dudu, premijera Holandije Dika Šufa i premijera Švedske Ulfa Kristersona. Takođe, učestvovaće premijer Jermenije Nikola Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev. Lideri iz Iraka, Irske, Izraela, Malezije, Katara, Konga, Perua, Egipta, Tajlanda, Singapura i Mongolije, potvrdili su svoje učešće, kao i Mohamed Mustafa, premijer Palestinske nacionalne vlasti.

Više od 1.600 poslovnih lidera, uključujući oko 900 najvažnijih izvršnih direktora i predsednika iz članstva i partnera Svetskog ekonomskog foruma, prisustvovaće sastanku. Među njima će biti i više od 120 globalnih inovatora, tehnoloških pionira i kompanija „jednoroga“ koje predvode transformaciju industrija.

Ovaj sastanak predstavlja ključnu platformu za dijalog među globalnim liderima, u cilju oblikovanja inteligentnog doba na održiv i inkluzivan način, saopštili su organizatori.

Na događaju će učestvovati i više od 170 lidera iz civilnog društva i društvenog sektora, uključujući predstavnike sindikata, nevladinih organizacija, verskih i autohtonih zajednica, kao i stručnjaka i rukovodioca vodećih univerziteta, istraživačkih institucija i think-tank organizacija. Takođe, prisustvovaće više od 160 članova Foruma mladih lidera, globalnih i društvenih inovatora koji će predstaviti lokalne inovacije i rešenja za globalne izazove.

„Okupljanjem lidera iz celog sveta i različitih sfera života Godišnji sastanak pruža platformu za razmenu stavova i znanja u vremenu dubokih promena za ljude i zajednice. Jedan od ključnih ciljeva naših diskusija je omogućavanje široke akcije i rešenja u kontekstu nove ekonomije koja se razvija”, rekao je Mirek Dušek, generalni direktor Svetskog ekonomskog foruma.

Teme sastanka su ponovno promišljanje rasta – istraživaće nove mogućnosti za ekonomski rast kroz tehnološke inovacije; industrije u inteligentnom dobu razmatraće kako kompanije mogu da se prilagode tehnološkim promenama i novim industrijskim dinamikama; investiranje u ljude i potreba za razvojem radne snage, prekvalifikacijom i stvaranjem poslova u sektorima koji se razvijaju; zaštita planete i ubrzanje rešenja za klimatske promene i prirodu, kao i napora za dekarbonizaciju. Obnova poverenja imaće cilj da podstakne globalnu saradnju i otpornost u sve fragmentiranijem svetu.

Program Godišnjeg sastanka oblikovan je nastavkom rada Foruma i najnovijim globalnim dešavanjima, podstičući ideje usmerene ka budućnosti i dugoročna rešenja za višestruke međusobno povezane globalne, regionalne i industrijske izazove, kao i nove mogućnosti koje pokreću inovacije i tehnologija.

“Planiramo naš godišnji sastanak u najkompleksnijem geopolitičkom okruženju u poslednjih nekoliko decenija. Verujem da će se takva situacija nastaviti i tokom 2025. godine. Na neki način, nalazimo se u geopolitičkoj recesiji. Srećom, to nije toliko negativno uticalo na globalnu ekonomiju koliko je moglo. I dalje očekujemo rast za više od tri odsto. Ukoliko ne dođe do daljih eskalacija sukoba i novih kriza, moramo očekivati da će 2025. godina, slično 2024, biti izazovna u geopolitičkom smislu”, rekao je predsednik Foruma Borge Brende, prenosi Time.

Prema njegovim rečima, to znači da živimo u polarizovanom, fragmentiranom svetu u kojem je saradnje manje nego ranije, dok je konkurencija sve veća, a nacionalni interesi su u fokusu. To predstavlja izazov, kako je naveo Brende, jer mnogi od najvećih problema s kojima se suočavamo zahtevaju globalna rešenja.

“Mislim da se nalazimo na prelomnoj tački, sličnoj onima iz 1918, 1945. ili 1989. godine, na mnogo načina, jer smo između dva poretka. Imali smo jedan poredak, a novi je na putu, ali još ne znamo tačno kakav će biti. U Evropi je rat, u Ukrajini. Destabilizovana Sirija mogla bi imati ogroman uticaj na Evropu. Ključno je da Sirija ne završi ponovo u sektaškim ratovima, već da se postigne dogovor o inkluzivnom načinu upravljanja zemljom u budućnosti”, istakao je Brende.

Evropa se takođe ekonomski nalazi na prelomnoj tački i moraće da odluči kako da poveća svoju konkurentnost, ocenio je predsednik Foruma. Španija je trenutno ekonomija sa najbržim rastom među zemljama OECD-a. Grčka je takođe jedna od evropskih ekonomija sa najbržim rastom. Evro je i dalje druga najvažnija valuta na svetu. Međutim, dve najveće kontinentalne sile suočavaju se sa ozbiljnim izazovima, Nemačka više u ekonomskom smislu, a Francuska u političkom.

Sutra: Brige i muke srpske privrede daleko su od Davosa