Još jedan pokušaj obnove konkurentnosti evropske auto-industrije

Uoči donošenja Zakona o ubrzanju industrijskog razvoja EU, Asocijacija proizvođača automobila Evrope (ACEA) je reagovala ukazujući još jednom na značaj ovog akta.

Naime, predsednica ACEA Sigrid de Vris (Sigrid de Vries) rekla je da Evropska automobilska industrija ulaže milijarde kako bi ostvarila prelazak na mobilnost sa nultom emisijom, dok se istovremeno snalazi u sve izazovnijem ekonomskom, konkurentnom i geopolitičkom okruženju.

„Novi zakon je važna prilika za jačanje evropske industrijske baze. Podržavamo njegove ciljeve, ali predlog mora takođe odražavati realnost sa kojom se suočava naš sektor ako želi da ostvari svoj puni potencijal. ACEA iznosi praktične preporuke koje će pomoći da Zakon postane pravi katalizator za industrijsku snagu, ugrađen u širu i koherentniju evropsku industrijsku politiku”, istakla je De Vris.

Stav evropske auto-industrije je naravno podrška ciljevima iz ovog Zakona, a najpre da zaštiti proizvodnju u EU i smanji njenu zavisnost od drugih regiona kada su u pitanju čiste tehnologije.

“Rizik od iscrpljivanja industrijske baze EU je stvaran i pametne, ciljane mere za podršku domaćoj proizvodnji su opravdane. Ali obim izazova za naš sektor ne sme se potceniti. Kako je sastavljen, predlog Zakona rizikuje da prekine uspostavljene lance vrednosti i potkopa širok spektar trenutnih investicija. Stoga nam je potreban pragmatičan plan implementacije — onaj koji jača industriju EU, a ne slabi je, i štiti postojeće investicije i radna mesta, a ne uništava ih. Tek tada će IAA postati efikasan alat industrijske politike. Naša industrija je već usred duboke transformacije ka mobilnosti sa nultom emisijom, što otežava intenzivna globalna konkurencija, rastući troškovi proizvodnje i smanjenje potrošačke potražnje u Evropi. Prelazak na eksplicitnu ‘preferenciju EU27’ je legitiman, ali treba da bude postepen i treba da uključuje opravdane, ciljane izuzetke. Isključivanje postojećih fabrika članica ACEA, na primer, blokiralo bi evropske investicije i oslabilo našu konkurentnost u najgorem mogućem trenutku”, navodi se u saopštenju ACEA, koje je prenela Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Dalje se ističe da industrija smatra da je potreban postepen i pragmatičan pristup primeni zakona kako bi se zaštitila proizvodnja, postojeća radna mesta i konkurentnost evropskih proizvođača, koji se već suočavaju sa rastućim troškovima, globalnom konkurencijom i slabijom tražnjom za vozilima u Evropi.

“Među ključnim zahtevima upućenim evropskim zakonodavcima nalaze se uvođenje podsticaja za lokalizaciju proizvodnje, drugačiji način obračuna evropskog sadržaja u vozilima, kao i priznavanje Velike Britanije kao ravnopravnog partnera u okviru koncepta ‘proizvedeno u Evropi’. Predstavnici industrije traže i zaštitu postojećih ulaganja evropskih proizvođača u Turskoj i Maroku, jednostavniji sistem izveštavanja, kao i prilagođavanje pravila specifičnostima različitih segmenata vozila, posebno kamiona i autobusa”, navodi se.

Od najveće važnosti je proizvodnja baterija, ali i tu stižu upozorenja.

“Predloženi rokovi za lokalizaciju proizvodnje baterija nisu realni, imajući u vidu da proizvodni kapaciteti u Evropskoj uniji neće moći da zadovolje očekivanu potražnju u sektoru teških vozila do 2030. godine”.

Na kraju se navodi da sam Zakon o ubrzanju industrijskog razvoja neće biti dovoljan da obnovi konkurentnost evropske automobilske industrije. Neophodno je rešavati i druge probleme, poput visokih cena energije, dugih procedura za izdavanje dozvola, nedostatka kvalifikovane radne snage i potrebe za daljim ulaganjima u proizvodnju baterija, uz dodatno pojednostavljenje regulatornog okvira.

EV sve traženija na tržištima u razvoju

Za to vreme, ohrabruju godišnji izveštaji o prodaji električnih vozila širom sveta.

Neime, godišnji izveštaj BloombergNEF-a (BNEF) o električnim vozilima (EV) objavljen u junu očekuje da će više od četvrtine (27 odsto) automobila prodatih širom sveta 2026. godine biti električno – u odnosu na devet odsto pre pet godina – i da će preko polovine (52 odsto) svih putničkih vozila biti električno do 2035. godine.

Kontinuirani rast prodaje dolazi sa padom cena litijum-jonskih baterija, uvođenjem pristupačnijih modela električnih vozila i porastom usvajanja električnih vozila na tržištima u razvoju. Pored toga, rat u Iranu i rezultirajući porast cena na pumpama povećali su interesovanje potrošača za kupovinu električnih vozila, iako je još uvek prerano da se povuče jasna veza sa većom prodajom električnih vozila u bliskoj budućnosti, navodi se u izveštaju.

Kina i dalje čini najveći udeo na globalnom tržištu električnih vozila, kako po tržišnom udelu u globalnoj prodaji električnih vozila, tako i po domaćoj prodaji električnih vozila koja sada čini skoro dve trećine (64 odsto) ukupne prodaje domaćih automobila.

Pažnja se takođe okreće tržištima električnih vozila u razvoju gde potražnja za električnim vozilima raste i gde usvajanje sada često premašuje usvajanje u SAD. Skoro polovina svih automobila prodatih u Singapuru 2025. godine bila je električna, zatim slede Vijetnam sa 39 odsto i Tajland sa 27 odsto. Za samo godinu dana, prodaja putničkih električnih vozila u Turskoj se više nego udvostručila, pri čemu je 22 odsto svih prodatih automobila u zemlji bilo električno.

Težnja ka nezavisnosti od uvoza nafte, relativna otvorenost prema kineskim proizvođačima automobila, kao i industrijske politike usmerene na električna vozila, stoje iza ovog rasta.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Kako će novi zakon o auto-industriji u EU uticati na kompanije u Srbiji?