Kina ima „keca u rukavu“ u trgovinskom ratu za čipove protiv SAD

Ograničenja koje je Peking uveo na izvoz sirovina koje se koriste u proizvodnji čipova pojačavaju trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Obe zemlje se utrkuju koja će da zauzme više globalnog prostora u oblastima sajber bezbednosti, veštačke inteligencije, poluprovodnika, čipova i digitalne infrastrukture.

Prema podacima australijskog istraživačkog centra The Australian Strategic Policy Institute (ASPI), Kina je daleko ispred SAD u tehnološkom smislu. Kina je lider u 37 od 44 tehnološka polja, dok su SAD ispred Kine u sedam oblasti, navodi se u saopštenju.

Najmnogoljudnija zemlja pokriva niz ključnih tehnoloških oblasti koje obuhvataju odbranu, svemir, robotiku, energiju, životnu sredinu, biotehnologiju, veštačku inteligenciju (AI), napredne materijale i ključne oblasti kvantne tehnologije.

Ipak, Kina nije među najvećim proizvođačima čipova, ali je zato najveći potrošač.

Za proizvodnju su zadužene SAD, ali i druge kompanije u istočnoj Aziji. Oko 75 odsto proizvodnje čipova odvija se u istočnoj Aziji. Tajvan, Južna Koreja i Japan su na čelu proizvodnje u ovom sektoru.

S obzirom na američko-kineske tenzije u političko-ekonomskom smislu, konkurencija na polju tehnologije samo je dodatno opterećenje za dve države. Kina ima keca u rukavu, jer je najveći proizvođač galijuma i germanijuma, sirovine koje se koriste u proizvodnji čipova.

Prema Evropskom industrijskom udruženju Critical Raw Materials Alliance, Kina proizvodi oko 60 odsto germanijuma na globalnom nivou, prenosi Anadolu Agency.

Zakon o čipovima i nauci, koji je američki Kongres usvojio 27-28. jula prošle godine predvideo je 280 milijardi dolara podsticaja za domaću proizvodnju čipova. Sporazum, koji je 9. avgusta potpisao američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden), obezbeđuje 52 milijarde dolara direktnog finansiranja za podršku industriji poluprovodnika.

Prema ovom zakonu, domaća proizvodnja čipova i nove fabrike oslobođene su od poreza od 25 odsto na četiri godine. Ovim merama SAD imaju za cilj da povećaju domaću proizvodnju čipova i steknu jaču poziciju u globalnoj tehnološkoj konkurenciji.

Eksperti takođe navode da SAD žele da privuku proizvodnju čipova na svoje kopno, kako bi sprečile moguću krizu čipova zbog politike Kine protiv Tajvana u regionu.

Ponesen ovim zakonom, Bajden je nedavno na Twitteru napisao kako se „Amerika vratila“ i da će voditi svet, jer sve o čemu govori zakon o čipovima i nauci biće napravljeno i proizvedeno u SAD. „Uložiće se bukvalno stotine milijardi dolara“, istakao je američki predsednik.

U međuvremenu, kineski internet giganti žure da nabave Nvidia čipove visokih performansi od vitalnog značaja za izgradnju sistema generativne veštačke inteligencije (AI), praveći porudžbine u vrednosti od pet milijardi dolara, izvestio je Financial Times.

Baidu, ByteDance (vlasnik TikToka), Tencent i Alibaba, naručili su 100.000 procesora A800 u vrednosti od milijardu dolara od američkog proizvođača čipova, izvestio je FT, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa tim.

Kineske grupe su takođe kupile dodatne jedinice za obradu grafike u vrednosti od četiri milijarde dolara koje će biti isporučene 2024. godine, preneo je Reuters.