Kina uvezla rekordne količine „crnog zlata“ iz Rusije ove godine

Kina uvozi rekordne količine nafte uprkos slaboj ekonomiji jer koristi prednosti jeftine ruske nafte za gomilanje zaliha i izvoz rafinisanih proizvoda. Porast uvoza nafte na rekordne nivoe ove godine događa se uporedo sa nestabilnim oporavkom druge po veličini svetske ekonomije.

To pokazuje kako sankcije Rusiji preoblikuju globalna tržišta nafte, pri čemu Kina dobija jeftinu naftu za sebe i koristi priliku da poveća izvoz naftnih derivata. U prvoj polovini tekuće godine Kina je uvozila 11,4 miliona barela sirove nafte dnevno, što je 11,7 odsto više na godišnjem nivou i 15,3 odsto više nego pre pandemije, pokazuju carinski podaci, prenosi Financial Times.

Kina je u junu uvezla 2,57 miliona barela ruske nafte dnevno, čime je oborila rekord iz maja. U prvoj polovini godine Kina je uvozila 2,13 miliona barela nafte iz Rusije i prosečno 1,88 miliona barela dnevno iz Saudijske Arabije, što Rusiju čini najvećim dobavljačem sirove nafte za Kinu u ovoj godini.

Analitičari različito tumače rast kineskog uvoza nafte, a nagađanja idu od toga da se uvozi za budućnost u očekivanju državnih stimulansa privredi, pa do toga da se Kina priprema za krizu na Tajvanu ili neku drugu geopolitičku situaciju, recimo ako joj zapadne zemlje budu uvele sankcije.

Podaci kineske carine pokazuju da je uvoz iz Rusije jeftiniji od uvoza iz drugih zemalja OPEC+, od kada je počeo rat u Ukrajini. U poređenju sa jediničnom cenom sirove nafte iz Saudijske Arabije, ruska nafta bila je jeftinija za devet dolara po barelu na kraju prošle godine, a u junu je ta razlika porasla na 11 dolara po barelu.

Eksperti za globalno naftno tržište ocenjuju da je reč o kratkoročnom i oportunističkom opredeljenju za rusku naftu, ali ne i o udaljavanju od saudijske nafte, jer Peking nastoji da održi ravnotežu između svojih dobavljača.