Koje zemlje trpe najviše štete od indijske zabrane izvoza pirinča?

Indijska zabrana izvoza pirinča mogla bi da se proširi na globalna tržišta ove žitarice – očekuje se da će to uticati na milione ljudi, a najveći teret će podneti azijski i afrički potrošači.

Indija, najveći svetski izvoznik pirinča, zabranila je 20. jula izvoz belog pirinča koji nije sorte basmati, pošto je vlada nastojala da ukroti rastuće cene hrane u zemlji i „osigura adekvatnu domaću dostupnost po razumnim cenama“. Indija inače obavlja više od 40 odsto globalne trgovine pirinčem.

„Čini se da je Malezija najranjivija prema našoj analizi“, saopštila je banka Barclays u nedavnom izveštaju koji je preneo CNBC.

Cene pirinča trenutno se kreću oko najviših nivoa u poslednjoj deceniji, a klimatski efekat El Ninja dodaje nove rizike na globalnu proizvodnju u drugim velikim azijskim proizvođačima pirinča kao što su Tajland, Pakistan ili Vijetnam.

Barclays ističe da će Filipini biti „najizloženiji porastu globalnih cena pirinča“, s obzirom na to da je ponder pirinča najveći u potrošačkoj korpi ove zemlje.

Azija nije jedini region pogođen indijskom zabranom izvoza pirinča, a posebno su ranjive mnoge afričke i bliskoistočne zemlje.

Tržišta koja su veoma izložena indijskim izvoznim ograničenjima koncentrisana su u podsaharskoj Africi i regionu Bliskog istoka i Severne Afrike, poručuje istraživačka jedinica Fitch Solutions u svom izveštaju. Ova kompanija navela je Džibuti, Liberiju, Katar, Gambiju i Kuvajt kao „najizloženije“.

Ovo nije prvi put da Indija nameće zabranu izvoza ne-basmati pirinča, ali bi uticaj ovog puta mogao biti dalekosežniji nego ranije.

U oktobru 2007. Indija je uvela zabranu izvoza pirinča koji nije basmati, da bi privremeno ukinula zabranu i ponovo je uvela u aprilu 2008. godine, što je dovelo do povećanja cena za skoro 30 odsto na globalnom tržištu.