Kuba uvodi kapitalizam u privredu po modelu Kine i Vijetnama

Pod pritiskom američke blokade i najdublje ekonomske i socijalne krize, vlasti Kube su pokrenule uvođenje kapitalističko-tržišnog privrednog sistema, uz otvaranje inostranom kapitalu, po uzoru na političko-ekonomski model u Kini i Vijetnamu, ocenjuju analitičari u Evropi i SAD.

Mediji u EU smatraju da komunističke vlasti u Havani više ničim nisu mogle da spreče potpunu propast privrede, nestašice deviza, goriva, hrane i lekova, „jer Kuba prolazi kroz najteža vremena u ovom veku“, kako je izjavio predsednik ove zemlje Migel Dijas-Kanel (Miguel Díaz-Canel).

Iz Evropske unije su istovremeno stigli oštri zahtevi za uvođenje političkih i ekonomsko-društvenih sloboda na Kubi da bi se sprečio potpuni slom životnih uslova za stanovništvo, prenosi Beta.

Evropski parlament je u rezoluciji osudio „sistematsku represiju koju sprovodi kubanski režim“, zatražio oslobađanje političkih zatvorenika, ukidanje sporazuma o saradnji EU-Kuba i uvođenja sankcija Havani.

Izveštači evropskih medija iz Havane smatraju da su američka trgovinsko-finansijska blokada i krajnje loše rukovođenje privredom same kubanske vlasti, jednostavno naterale režim da pristane na bitan deo američkih uslova.

Izveštači francuskog Monda i drugih listova napominju da se nad režimom u Havani stalno nadvijala i pretnja američke vojne intervencije i pala je odluka vojnog režima da se spasava politička vlast, a „žrtvuje“ model centralističko-državnog upravljanja privredom.

Najnovije američke sankcije su ciljale na blokadu svih inostranih veza s ključnim ekonomskim konglomeratom Gaesa, koji drži kubanska vojska, koja suštinski vlada Kubom.

I evropski i američki analitičari misle da su vlasti u Havani time pokušale da daju ključni ekonomski ustupak Vašingtonu, ali očigledno s ciljem da očuvaju političku moć.

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) je kao ključni uslov za obnovu saradnje s Kubom zahtevao i promenu političkog komunističkog poretka, uz optužbu da je takvo političko vođstvo dokazalo da je nesposobno da ekonomski i socijalno izvuče zemlju iz teške krize.

Više analitičara, a posebno američki centar Geopolitical Futures, zato zaključuju da su vojnici na vlasti, koji potpuno kontrolišu i politbiro Komunističke partije Kube, odlučili da primene političko-ekonomski model na snazi u Kini i Vijetnamu, gde je privreda kapitalistička, ali politički poredak drži jedna, zvanično komunistička partija.

Na to je ukazao i sam kubanski predsednik Dijas-Kanel, rekavši da su, po uzoru na kineska i vijetnamska iskustva, duboke promene „hitne“, da će na Kubi moći da „jasno, stabilno i uz poštovanje“ deluju inostrani investitori i banke.

A Dijas-Kanel je poseban poziv uputio Amerikancima kubanskog porekla da se vrate, dođu i svoj novac ulože u obnovu Kube.

Vašington je, međutim, ocenio da su ove mere uvođenja kapitalističko-tržišne privrede i otvaranje inostranom kapitalu na Kubi „samo kozmetičke“, pa je za SAD dakle ključni uslov i promena političkog poretka uz uvođenje višepartijske demokratije, kako primećuje američki centar GPF.

I, kako navodi, Amerika je prosto opsednuta Kubom istorijski, još od vremena ratova SAD sa Španijom oko kontrole nad ovim karipskim ostrvom.

GPF ukazuje i na to da se u Vašigtonu na Kubu gleda i kao na „bezbednosnu pretnju“ jer je samo 145 kilometra udaljena od američkih obala i luka.

U Vašingtonu nimalo nije zaboravljeno da je u doba Hladnog rata zbog sovjetskih raketa na Kubi umalo došlo do svetskog rata SAD i Sovjetskog saveza.

A sad je, objašnjava američki analitički centar, „Kina izgradila na Kubi veliku oslušno-špijunsku stanicu koja može, ako zatreba preseći američke komunikacione mreže“.