Letnje računanje vremena zadaje finansijske glavobolje

Letnje računanje vremena (Daylight saving time – DST), je praksa pomeranja časovnika jedan sat unapred tokom toplijih meseca u godini, kako bi se što bolje iskoristio svetli period dana, odnosno obdanica.

Iako se ideja “temeljnijeg iskorišćavanja” dnevne svetlosti pripisuje jednom od utemeljivača američke nacije Bendžaminu Frenklinu (Benjamin Franklin), zbog njegove izjave od pre 250 godina da bi se na taj način “značajno uštedelo na svećama”, ona zapravo potiče od Džordža Vernona Hadsona (George Vernon Hudson), novozelandskog naučnika sa početka dvadesetog veka.

Hadson je prvi osmislio koncept podešavanja časovnika u različitim godišnjim dobima. On je predložio da se satovi pomeraju dva sata unapred u oktobru i dva sata unazad u martu. Ali njegova ideja se nije odmah „primila”.

Letnje računanje vremena počelo je da se primenjuje 1916. godine, usred Prvog svetskog rata. Nemačka je želela da smanji upotrebu električne energije kako bi pripadnici njene vojske imali veći pristup struji. Zanimljivo je da su to isto učinile i snage Sjedinjenih Američkih Država.

Po završetku rata od te prakse se odustalo, ali je ona ponovo prihvaćena za vreme Drugog svetskog rata, i od tada se primenjuje u mnogim državama. Ali ne i svim.  

Koristi i mane

Zagovornici letnjeg računanja vremena generalno tvrde da ono štedi energiju, promoviše slobodne aktivnosti na otvorenom uveče (leti) i stoga je dobro za fizičko i psihičko zdravlje, smanjuje broj saobraćajnih nesreća jer povećava vidljivost, umanjuje stopu kriminala ili je dobro za posao.

Nasuprot tome, protivnici DST tvrde da pomeranje kazaljki na satu narušava ljudske cirkadijalne ritmove, da povećava broj saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom, da je realna ušteda električne energije maltene zanemarljiva, piše National Geographic. 

Ovi sučeljeni stavovi samo još jednom dokazuju da je statistika varljiva, odnosno da mora da se sagledava u odgovarajućem kontekstu. No, s ekonomske strane, po svoj prilici su gubici veći od dobitaka.

Studija iz 2017. godine je pokazala da letnje računanje vremena košta samo američku ekonomiju više od 433 miliona dolara godišnje.

Najtemeljnije istraživanje koje je na ovu temu sprovedeno do danas sugeriše da je gubitak samo jednog sata sna povezan sa porastom srčranih udara za pet odsto i povreda na radnom mestu (posebno za građevinske radnike i rudare).

Na čelu ovog istraživanja bio je psiholog Dejvid Vagner (David Wagner), profesor menadžmenta na Univerzitetu u Oregonu. Vagner i njegov tim veruju da dobijeni nalazi predstavljaju samo “vrh ledenog brega”, jer se posledice odražavaju u mnogim delatnostima.

“Negativne posledice promene računanja vremena vide se u rasponu od lošijih rezultata studentskih ispita do prinosa na berzi. Bez obzira na vaše raspoloženje prema DST, akumulirani dokazi otkrivaju da su troškovi prelaska na letnje računanje vremena preveliki i da se vide u različitim aspektima društva“, zaključio je Vagner.