Međunarodna agencija za energiju: Mogući bankrot SAD znatno će pojeftiniti naftu

Na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje porasle, nakon četiri nedelje pada. Trgovalo se nesigurno zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija, što će oslabiti potražnju za “crnim zlatom”.

Cena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice 1,9 odsto, na 75,58 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 2,3 procenta, na 71,69 dolara, piše Poslovni dnevnik.

Polovinom nedelje, cene su rasle zahvaljujući vestima da bi do kraja nedelje demokrate i republikanci u Sjedinjenim Američkim Državama mogli da postignu dogovor o povećanju državnog zaduživanja, pa bi Kongres naredne nedelje mogao da podrži taj dogovor. To se do petka ipak nije dogodilo, pa su toga dana cene nafte izgubile deo prethodnih dobitaka.

Ako se do 1. juna u Kongresu ne postigne dogovor, savezne vlasti neće moći da finansiraju rad dela državnih institucija. S druge strane, cene podržava nada trgovaca da će se zbog ubrzanja oporavka ekonomije potražnja u Kini povećavati do kraja godine.

To bi trebalo da nadoknadi slabost potražnje zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija. Ali pitanje je koliko će se usporiti rast zapadnih ekonomija, i hoće li se izbeći recesija, s obzirom na to da će zbog visoke inflacije centralne banke zapadnih zemalja verovatno nastaviti s povećanjem kamata.

Tako je prošle nedelje nekoliko dužnosnika američke centralne banke poručilo da inflacija ne popušta dovoljno brzo, i da je moguće dalje podizanje kamatnih stopa.

“Mogućnost dodatnog povećanja kamatnih stopa u SAD potpiruje strah od slabije potražnje”, pišu analitičari Nacionalne australijske banke u osvrtu na situaciju na tržištima. Uprkos prošlonedeljnom rastu, cene nafte su i dalje u znatnom minusu od početka godine, više od 10 odsto.

Čelnik Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol izjavio je za CNBC, na marginama sastanka grupe G7 u Hirošimi, da veruje da bi cene energenata mogle biti niže od očekivanih, ali da ne očekuje ni “veliki bum” uvoza Kine.

IEA predviđa da će globalna potražnja za naftom ove godine porasti za više od dva miliona barela dnevno, pri čemu će Kina, drugi najveći svetski uvoznik nafte nakon SAD, biti odgovorna za gotovo 60 procenata tog porasta potražnje, naveo je Birol. On je naveo da bi bankrot SAD uzrokovao pad potražnje za naftom i pad cena, ali da takav scenario smatra malo verovatnim.

“Izbegao bih da dam tačnu brojku, ali mogli bismo da očekujemo ​​značajan pad cene nafte ako vidimo bankrot. To pitanje u SAD će se rešiti, i zdrav razum će prevladati. Ne vidim veliki rizik za globalna tržišta nafte”, dodao je. Još jedan ključni izazov s kojim se suočavaju evropska energetska tržišta je njihova zavisnost od ruskog gasa, koja nije u potpunosti iskorenjena, a izgledi u vezi ponude su neizvesni.

Izvoz gasa iz ruskog državnog energetskog diva Gazproma u Švajcarsku i Evropsku uniju pao je za 55 odsto u 2022. godini, podaci su Gazproma objavljeni u januaru. Birol je primetio da bi se, ako dođe do daljeg smanjenja uvoza gasa “iz političkih razloga”, Evropa ponovo mogla suočiti sa “nekim izazovima” u nadolazećoj zimi.