Najbolji dispečeri zarađuju i do 2.000 dolara mesečno, ali ovo ipak nije posao iz snova

Najmanje što neko ko želi da postane dispečer za američku transportnu firmu mora da zna je engleski jezik i rad na računaru, a to je tek početak – potrebna je sposobnost multitaskinga i rada u neobičnim smenama za naše pojmove, jer radno vreme počinje u 13 časova, a smene se završavaju narednog dana u šest ujutru.

Tokom smena se vodi računa o svemu – od toga da li je vozač spreman za radni dan do toga da mu se na putu ne nađe uragan, kaže za Biznis.rs Ivana Fremer, koja je svoje iskustvo u tom poslu pretvorila u ponudu obuka za buduće kolege.

Iako se i sama pre pet godina u “dispeču” našla slučajno, ubrzo je shvatila da je znanje ono do čega se u tom poslu najteže dolazi, bilo zato što ga mnoge iskusnije kolege nerado dele, bilo zbog iluzija koje gaje zainteresovani da rade taj posao.

“Radi se o tome da mnogi čuju razne priče o neverovatnim zaradama koje ostvaruju dispečeri, a sve navodno laganim radom od kuće. Onda se javljaju na konkurse za taj posao bez ikakvog prethodnog iskustva, a sa potpuno nerealnim očekivanjima, poput plate od 200.000 dinara”, priča naša sagovornica.

Skreće pažnju da se početne plate za dispečere koji iz Srbije rade za američke transportne firme kreću oko 60.000 dinara, dok najbolje plaćeni u branši zarađuju od 1.500 do 2.000 dolara mesečno.

“U SAD dobri dispečeri mogu da zarade i 12.000 dolara mesečno, ali upravo je niža cena rada ono što privlači američke kompanije iz tog sektora u Srbiju i region”, objašnjava Fremer.

Dodaje i da u poslednje vreme postoji značajno interesovanje za angažovanje dispečera iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, gde su zarade još niže nego u Srbiji, a da iza firmi sa američkim kapitalom uglavnom stoje ljudi poreklom iz naših krajeva. “Interesovanja za angažovanje dispečera sa ovih prostora će biti dok postoji ogromna razlika u visini zarade u odnosu na SAD”, zaključuje.

Za sada, međutim, ne manjka ponuda na našem tržištu. Samo letimičan pregled domaćih portala za zapošljavanje otkriva da je u ovom trenutku otvoreno tridesetak takvih pozicija, a poslodavci su firme iz Beograda, Novog Sada, Jagodine, Kragujevca, ali i američke koje nude rad na daljinu. Ono što im je zajedničko je da traže iskusne dispečere do kojih se, kako kaže naša sagovornica, ne dolazi lako i treba uložiti u njihovu obuku, što brojne kompanije ne žele.

Tu je Ivana Fremer videla prostor za svoje obuke, koje nudi preko sajta i Instagram stranice Dispečeri.rs. I opet, za razliku od drugih, u objavama i blogovima insistira na tome da se nikako ne radi o laganom, a neverovatno plaćenom poslu koji svako može da radi.

“Treba raditi ne samo dispečerski posao, odnosno pratiti i proveravati vozače, komunicirati sa brokerima i ostalo, nego i poznavati geografiju SAD, pa i paziti na vremenske prilike i proveriti, recimo, da li je najavljeni uragan otišao u drugom smeru”, nabraja naša sagovornica.

Na pitanje da li se zainteresovani obeshrabre kada im sve to predoči, odgovara da gotovo svi misle da se šali.

“Na Instagramu se trudim da objave budu zabavne, ponekad ironične, ali sve što sam rekla je istina, čak je i ublaženo”, poručila je Ivana Fremer.