Najbrže rastuće ekonomije u 2024. godini Gvajana, Makao i Niger

Na horizontu svetske ekonomije imamo „savršenu oluju“ već dobrih pet godina, od lokdauna tokom pandemije koronavirusa, preko rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, pa do Donalda Trampa i njegovih carina, uz sveprisutnu inflaciju i recesiju koja se pomalja iza brda. Stoga ne čudi što je svetska privreda imala skroman rast od 2022. godine.

Iako su izgledi nedavno počeli da se poboljšavaju, pooštreni finansijski uslovi i uporni geopolitički rizici postavljaju ograničenje globalnom oporavku, navodi Euromonitor. Pa ipak, ako postoji neki zračak sunca za velike ekonomije, on se nalazi u Aziji, odakle dolazi svih pet najbrže rastućih velikih ekonomija: Indija, Filipini, Vijetnam, Indonezija i Kina, čak i sa skromnih rastom ispod pet procenata koji Kinezi smatraju „nedostojnim”.

Ako proširimo priču i na države koje su zbog iznenadnog „izbijanja mira” ili pak otkrića zemnih bogatstava naglo skočile na listi, stvari stoje drugačije. Tu su, pre svega, dominantne afričke zemlje, uz nekoliko iznenadnih uspešnih priča.

U 2024. godini najveći dobitnik bila je – Gvajana. Ova (nekad) siromašna država Južne Amerike, koja ima „karipski duh” i iz koje najbolje znamo pevača Eddyja Granta, otkrila je naftu na svojoj teritoriji i, prema podacima MMF-a, zabeležila milijarde prihoda i 43,8 odsto rasta BDP-a, potpuno transformišući ekonomiju zemlje – do tada u nezavidnom položaju i podložnu kriminalu i korupciji.

Drugo mesto je zauzela SAP Makao, kineska specijalna autonomna pokrajina, koja je privukla masu kockara – jer je to „Las Vegas Azije”. Ona je ostvarila rast od 10,5 procenata.

Sledeći je Niger, sa 9,9 odsto rasta, a ova neobična pozicija ima veze s tim što je Niger posle vojnog udara odlučio da se sam pozabavi svojim rudnim blagom, do tada davanom Francuskoj po veoma niskim cenama. Niger je isposlovao bolji „dil“ sa kupcima sa druge strane i ostvario značajan napredak. Imajući u vidu da su sve tri zemlje Alijanse Sahelskih Država (Niger, Mali i Burkina Faso) uvek pri vrhu najsiromašnijih u svetu, ali i kada je reč o zemnom blagu, možemo očekivati mnogo promena u ovom delu sveta.

Ispod njih se nalaze male zemlje Pacifika – Samoa (9,7 odsto rasta) i Palau (8,9 odsto), dok je zanimljiv „dobitnik” sankcija prema Rusiji – Gruzija. Ona je ostala neutralna, primila je hiljade ruskih firmi i građana i milijarde kapitala, kao i stotine hiljada turista, i naglo popravila svoju ekonomiju sa 7,6 odsto rasta BDP-a u 2024.

Ruanda – „Švajcarska Afrike”, nekadašnji simbol genocida, sada je najuglednija država u regiji „Crne Afrike” sa sedam odsto rasta. Poljoprivreda, industrijalizacija, IKT sektor i, što je najbitnije – odsustvo korupcije, pogurali su ovu zemlju u vrh najbrže rastućih na svetu.

Tadžikistan se profilisao kao najbrže rastuća ekonomija Azije (6,8 odsto), i to barter-aranžmanima sa Kinom i saradnjom sa Rusijom i Iranom. Takođe, Tadžikistan je postao „čvorište” za preskakanje sankcija Rusiji i mnogo zapadne robe doživljava reeksport preko zemalja Centralne Azije, kao što je recimo Kirgizija (6,5 odsto rasta).

Toliko ima i Indija, čiji je rast podstaknut uzlaznom putanjom u fiksnim investicijama, a sve u okviru održive kapitalne potrošnje vlade, uz poboljšane privatne investicije.

A kakva je prognoza za ovu godinu? MMF je izneo podatke za januar 2025, gde je država sa najvećim privrednim rastom od 1. januara – Južni Sudan. Svojevremeno je 2011. godine najmlađa država sveta slavodobitno predviđala da će graditi nove gradove u neobičnim formama, da će Džuba – prestonica Južnog Sudana, pretežno hrišćanskog – biti „novi Dubai”, ali svemu ovome se isprečila jedna sitnica.

Iako su Južnosudanci bili jedinstveni protiv Severnosudanaca u građanskom ratu, budući da su prvi hrišćani, a drugi muslimani, u nezavisnosti se ispostavilo da između ljudi iste vere postoje nacionalne razlike (64 nacije žive u Južnom Sudanu) i – eto opet građanskog rata, ovaj put u novoj državi. Kako se rat smiruje ekonomija zasnovana na nafti snažno raste i sada taj rast iznosi čak 27,2 procenta.

Iza Južnog Sudana je prošlogodišnji šampion Gvajana, sa 14,4 odsto, a sledi Libija, koja ima robustan rast od 13,7 procenata, što je dividenda prestanka rata u ovoj zemlji i i pojačane eksploatacije nafte i gasa, kao i obnove gradova i infrastrukture.

I Senegal se nedavno ekonomski prilično odvojio od bivše kolonijalne sile Francuske, i to se isplatilo sa 9,3 odsto rasta BDP-a, a i ove godine značajan rast nastavlja Palau (8,5 procenata). Palau se najviše oslanja na turizam, i to kineske turiste koji su počeli da putuju u milionskim brojevima, a Palau je za Kinu ono što su Karibi sa Amerikance.

Sudan je sa 8,3 odsto pokazao da je sa bilo kojim elementom mira u državi lakše vaditi naftu i obezbediti prihode državi, dok je Uganda uspela da pokaže dobre performanse zbog otvorenosti trgovine, rasta stanovništva, državne potrošnje, investicija programa strukturnog prilagođavanja (SAP), što je donelo 7,5 odsto rasta početkom ove godine.

Dakle, možda se u razvijenom delu sveta stvari ”lenjo razvijaju”, ali u Trećem svetu stoje veoma dinamično, a šanse za profit se sele ponajviše u Afriku. I nešto malo manje – Aziju.