Novi sukobi i ekonomski šokovi dodatno komplikuju globalnu krizu hrane

Svet nastavlja da proživljava najveću globalnu krizu hrane u novijoj istoriji, a posledica toga je i usporavanje napretka ka dostizanju ciljeva održivog razvoja na globalnom planu.

Prema izveštaju Svetskog programa hrane (World Food Programme – WFP), problem hrane su dodatno zakomplikovali novi sukobi, klimatske krize i ekonomski šokovi.

Podaci pokazuju da je hroničnom glađu u 2022. godini bilo pogođeno 738 miliona ljudi, što je skoro 17 odsto više nego 2019. Akutna nesigurnost se produžila i u 2023. godini, i to u 79 zemalja sveta, u kojima se sprovodi WFP.

Takođe, posledice El Ninja povećale su rizik od poplava i suša u mnogim zemljama, te strateški plan WFP-a za period do 2025. godine predviđa prioritet spašavanja života u vanrednim situacijama kroz efikasniju dostavu pomoći, hrane i animiranje što većeg broja ljudi u sprovođenju ovog programa.

WFP očekuje da će tokom 2024. godine obezbediti deset milijardi dolara za finansiranje programa, i da će uz pomoć tih sredstava rešiti jaz između resursa i načina finansiranja. Takođe, naglašavaju da je za sprovođenje programa potrebno uspostaviti dobru saradnju sa donatorima i privući nove, s obzirom na rast problema ishrane u svetu.

„Predviđeni operativni zahtevi WFP-a za 2024. godinu procenjuju se na 22,7 milijardi dolara, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na prvobitni plan troškova u periodu 2023-2025. Ono je usledilo zbog nastavka rasta humanitarnih potreba, povezanih sa alarmantnim nivoima gladi i neuhranjenosti. WFP planira da dopre do 157 miliona ljudi kroz 88 projekata/akcija u 2024, sa ciljem da pomogne skoro pet odsto više ljudi nego što je prvobitno planirano“, navodi se u izveštaju.

Afričke zemlje po pravilu najpogođenije

Svake godine Međunarodni komitet spasa (Rescue Committee) analizira 190 zemalja i teritorija kako bi identifikovao zemlje u najvećem riziku da dožive novu ili pogoršanu humanitarnu krizu u narednoj godini.

Među posmatranim zemljama je i DR Kongo, gde se situacija posebno pogoršala novim sukobima u istočnom delu zemlje. DR Kongo ušao je u 2024. godinu sa čak 25,4 miliona ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć – više nego bilo kojoj drugoj zemlji na svetu.

Sledeća je takođe afrička država – Etiopija, u kojoj su sredstva za život desetkovana zbog tri uzastopne suše uporedo sa višestrukim sukobima. Uporna inflacija dodatno produbljuje krizu.

U grupi najteže pogođenih zemalja su i Niger, gde je 7,3 miliona ljudi u opasnosti da zapadne u akutnu nesigurnost hrane zbog uticaja klimatskih promena, sukoba i ekonomskih efekata zatvaranja granica. Somalija je u 2024. godinu ušla sa 7,3 miliona ljudi koji se suočavaju sa krizom u ishrani, Mali sa 6,9 miliona ljudi. Na ovoj listi su i Južni Sudan, Sudan, Gaza, Mjanmar i Burkina Faso.