Za humanitarne krize širom sveta potrebno 55 milijardi dolara

Sukobi, ekonomski šokovi, ekstremne vremenske promene, epidemije, raseljavanje, samo su neki od razloga koji dovode do sve veće krize u snabdevanju hranom na globalnom nivou. Humanitarne krize se šire, a najviše je ugrožena Afrika.

Globalni izveštaj o dostupnosti hrane (GFRC) 2023, ažuriran sredinom ove godine, ukazuje na surovu stvarnost u borbi za život. Na sajtu Evropske komisije navodi se da ažurirani izveštaj pruža najnovije podatke o trenutnoj nesigurnosti u snabdevanju hranom za 2023. godinu, nadovezujući se na onaj iz maja u kojem su navedeni podaci za 2022. Novi izveštaj pokriva period od januara do avgusta 2023. i ukazuje na akutno stanje u „krizi hrane“.

Prema izveštaju, skoro 238 miliona ljudi u 48 zemalja sveta suočilo se sa krizom u ishrani i visokim nivoom trenutne nesigurnosti dostupnosti hrane početkom avgusta 2023, što je pogodilo skoro svakog petog člana analizirane populacije – sličan procenat kao tokom 2022. godine.

Navedeno je 10 zemalja koje su u najgoroj situaciji sa snabdevanjem hranom – Demokratska Republika Kongo, Nigerija, Sudan, Etiopija, Avganistan, Jemen, Bangladeš, Pakistan, Južni Sudan i Somalija.

Mjanmar, Sirijska Arapska Republika i Ukrajina, koje su bile među 10 najteže pogođenih zemalja 2022. godine, nisu uključene u ažuriranje sredinom godine zbog nedovoljnih podataka u 2023. godini.

Istočna Afrika je i dalje najteže pogođeni region, i tu je hrana decenijama problem. Naime, skoro 65 miliona ljudi suočavaju se sa visokim nivoom nesigurnosti hrane (povećanje od osam miliona od 2022. godine), prvenstveno zbog tekućeg sukoba u Sudanu i raseljavanja 3,5 miliona ljudi od aprila.

Neke zemlje su pokazale poboljšanja u uslovima akutne dostupnosti hrane između 2022. i avgusta 2023. godine. Šri Lanka i Niger su zabeležili najznačajnija smanjenja, sa 2,4 odnosno 1,1 milion ljudi čija je dostupnost hrani poboljšana.

U 21 zemlji sa krizom hrane, za koje su podaci bili dostupni, otprilike 27,2 miliona dece mlađe od pet godina patilo je od pothranjenosti do avgusta 2023. Od toga, 7,2 miliona je bilo ozbiljno pothranjeno i hitno im je potrebno lečenje.

Veći fond UN za humanitarne krize širom sveta

Kancelarija Ujedinjenih nacija za humanitarnu koordinaciju objavila je početkom septembra da će izdvojiti 125 miliona dolara iz fonda UN za hitne slučajeve za jačanje loše finansiranih humanitarnih kriza širom sveta.

„Podrška iz nedovoljno finansiranog okvira za hitne slučajeve Centralnog fonda za hitne slučajeve sa više donatora će, sa ovom alokacijom sredstava, dostići najveći godišnji iznos ikada od 270 miliona dolara, dodeljen najvećem broju zemalja“, rekao je Jens Lerke (Jens Laerke), portparol Kancelarije UN-a za Koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA).

Humanitarne organizacije u 14 zemalja Afrike, Azije, Amerike i Bliskog istoka imaće koristi od ove najnovije injekcije sredstava, rekao je Lerke i dodao da su humanitarni planovi za ove zemlje trenutno finansirani između 18 i 36 odsto, prenela je Anadolu Agency.

Dok su Avganistan i Jemen na vrhu liste primalaca sa po 20 miliona dolara, prema rečima portparola, ostali primaoci su Burkina Faso, Mali, Mjanmar i Haiti, Venecuela, Centralnoafrička Republika, Mozambik, Kamerun, okupirane palestinske teritorije, Malavi, Bangladeš i Uganda.

U 2023. godini zahtevi za globalno finansiranje premašili su 55 milijardi dolara za podršku 250 miliona ljudi pogođenih sukobima, uticajem klimatske krize, prirodnim katastrofama, izbijanjem bolesti, raseljavanjem i drugim krizama, podvukao je on.

„Suočeni sa ovim rekordnim potrebama dobili su manje od 30 odsto potrebnih sredstava“, dodao je Lerke.