Potražnja za čelikom u Kini koštala najveće rudarske kompanije 100 milijardi dolara

Cene gvožđa dostigle su najniži nivo u poslednje dve godine, jer krizni sektor nekretnina u Kini utiče na potražnju za čelikom, što preti da smanji zaradu najvećih svetskih rudarskih kompanija.

Cene ključnog sastojka za proizvodnju čelika pale su za više od trećine od početka godine, čime je izbrisano oko 100 milijardi dolara tržišne kapitalizacije „velike četvorke“ kompanija za rudarenje gvožđa, BHP, Rio Tinto, Vale i Fortescue, prenosi Financial Times.

Cena gvožđa za isporuku u kineski hab Ćingdao pala je na 92,2 dolara po toni, što je najniže od novembra 2022. i ispod ključne granice od 100 dolara, ispod koje proizvodnja sa visokim troškovima postaje neisplativa, prema podacima kompanije Argus.

Kompanija Baowu Steel, najveći svetski proizvođač čelika, upozorila je da je sektor u krizi, suočen sa „zimom“ koja je „duža, hladnija i teža“ od prethodnih tržišnih padova 2008. i 2015. godine. Analitičari ocenjuju da tržišta s pravom brinu da bi cene gvožđa mogle ostati ispod 100 dolara po toni u dogledno vreme.

Kompanija Rio Tinto saopštila je prošlog meseca je da je potražnja za čelikom u kineskom sektoru nekretnina opala za 100 miliona tona, ali je dobila 40 miliona tona pojačanja zbog energetske tranzicije između 2020. i 2023. godine. To je mali deo od 1,9 milijardi tona prošlogodišnje globalne proizvodnje gvožđa.

Gvožđe je zlatna koka za najveće svetske rudarske kompanije poput BHP i Rio Tinto, pružajući im sredstva za velike prinose za investitore i čvrstu osnovu za rast u drugim robama kao što su bakar i đubrivo. Pad cena gvožđa dodatno je pogoršan za velike kompanije, jer je cena bakra pala za gotovo petinu u odnosu na rekordnu vrednost iz maja, na oko 9.100 dolara po toni, jer se kineska potražnja smanjila.

Ipak, rudarske kompanije u Australiji i Brazilu i dalje ostvaruju ogromne profite s gvožđem po ceni od 100 dolara po toni jer imaju niske troškove.