Pritisak na EU zbog američkih carina

Nove američke carine na kinesku robu dovešće do preusmeravanja isporuka u Evropu i povećanog pritiska na Brisel, koji se trudi da izbegne da bude učesnik u trgovinskom ratu između Vašingtona i Pekinga.

Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) proglasio je ranije ove nedelje carine od 100 odsto na kineska električna vozila i utrostručio stopu na čelik i aluminijum. SAD su takođe povećale carine na solarne panele na 50 odsto i najavile da će carinska stopa na poluprovodnike biti udvostručena od 2025. godine, prenosi Financial Times.

SAD su poslale vrlo jasnu poruku da žele minimalno učešće Kine u svojoj zelenoj tranziciji. EU kao jedino preostalo veliko razvijeno tržište sa zelenim ambicijama i velikodušnim subvencijama, biće ključno tržište za kineske izvoznike proizvoda čiste energije“, ocenjuju analitičari.

Potez SAD došao je dok se Evropska komisija bori da zaštiti domaće industrije zelene tehnologije od jeftinih kineskih konkurenata, pri čemu zvaničnici EU naglašavaju da Briselu nedostaju moći da se takmiči sa Vašingtonom i Pekingom u globalnom trgovinskom ratu.

Oni su predvideli da će mere SAD verovatno povećati već neprijatno veliki evropski trgovinski deficit sa Kinom od 290 milijardi evra u 2023. godini, kao i da Brisel aktivno traži načine da primeni dostupne „moći“ kako bi se izborio sa tim disbalansom.

Neimenovani visoki zvaničnik EU rekao je da Brisel pokušava da koordinira sa zapadnim saveznicima poput SAD kako bi izbegli „različite akcije“ po pitanju kineske prekomerne proizvodnje i „poplave“ proizvoda na jedinstvenom tržištu „što je zaista problematično za nas“.

Međutim, EU je ograničena insistiranjem da sve njene trgovinske mere budu u skladu sa pravilima STO, rekao je drugi zvaničnik, dodajući da bi kršenje tih pravila stvorilo mnogo goru situaciju koja bi negativno uticala na sve strane.

Nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) upozorio je na moguću odmazdu Pekinga u slučaju uvođenja evropskih carina, imajući u vidu izloženost mnogih nemačkih proizvođača automobila u Kini. Isto je učinio i švedski premijer Ulf Kristerson, čija je nacionalna automobilska kompanija Volvo u vlasništvu kineskog proizvođača Geely.