Prodaja e-vozila u Evropi raste, ali auto-kompanije nisu zadovoljne

Evropa bi trebalo u potpunosti da pređe na električna vozila (EV) za nešto više od jedne decenije, ali je planirani rast prodaje klimatski prihvatljivih vozila zaustavljen u prvoj polovini 2024. godine, pokazali su novi podaci Evropskog udruženja proizvođača automobila (Acea).

Brojke govore da skromnih 4,4 odsto ukupnog rasta prodaje novih automobila u Evropi potiče prvenstveno od hibridnih vozila. To se svakako ne uklapa u očekivanja auto-kompanija koje pokušavaju da poboljšaju prodaju EV.

U prvoj polovini 2024. godine registracija novih automobila porasla je za 4,5 odsto, dostigavši skoro 5,7 miliona jedinica. Međutim, obim registracije ostaje relativno nizak (-18 odsto) u poređenju sa nivoima pre pandemije. Najveća tržišta u EU bloku su pokazala pozitivan, ali skroman učinak, pri čemu su Španija (5,9 odsto), Nemačka (5,4 odsto), Italija (5,4 odsto) i Francuska (2,8 odsto) zabeležile rast.

Prodaja hibrida, ne uključujući plug-in hibride, porasla je za 21 odsto, na nešto više od dva miliona ili skoro 30 odsto tržišta.

Prodaja električnih vozila porasla je u junu za 1,6 odsto međugodišnje, na 954.094 jedinica ili 13,9 odsto tržišta.

U junu su automobili na baterije činili 14,4 odsto tržišta u EU, što je pad sa 15,1 odsto prethodne godine. Istovremeno, hibridna električna vozila su povećala svoj tržišni udeo sa 24,4 odsto na 29,5 procenata. Zajednički udeo automobila na benzin i dizel pao je na 47,1 odsto, sa 49,6 procenata.

Podaci pokazuju da vozači još uvek više preferiraju motore sa unutrašnjim sagorevanjem, te tako benzinska vozila imaju najveći tržišni udeo u prodaji od 35,2 odsto. Ipak, prodaja je u padu i to za 1,5 odsto. Još veći pad beleže dizel vozila, i to za 7,9 odsto.

Prodaja vozila na gorivne ćelije, prirodni gas, tečni naftni gas, superetanol i druga goriva bila je veća za 6,9 odsto, preneo je AFP.

Iako su evropski proizvođači u proteklom periodu predstavili više novih modela e-automobila, očigledno da to nije urodilo plodom, jer je evidentan nedostaka rasta prodaje.

Postoji više faktora zbog čega se beleži pad prodaje EV, a jedan od njih je i taj što su vladini podsticaji za kupovinu električnih vozila opali u nekim zemljama i još uvek je malo modela po pristupačnim cenama, koje bi eventualno mogli da kupe oni sa skromnijim zaradama.

Acea je saopštila da, iako je ukupna prodaja na evropskom tržištu automobila skromno porasla u prvoj polovini godine na skoro 6,9 miliona vozila, ona ostaje znatno niža od nivoa pre pandemije. U Evropi je u prvoj polovini 2018. prodato oko 8,7 miliona vozila.

Kineska auto-ekspanzija brine Evropu

Dok Evropa strepi šta će biti sa električnim automobilima, odnosno da li će prodaja iz godine u godinu da raste, Kina nema taj problem, pa se očekuje da će kineski proizvođači automobila nastaviti brzo da osvajaju tržišta izvan svoje matične zemlje kako bi dostigli 33 odsto učešća u globalnom automobilskom tržištu do 2030. godine, pokazao je izveštaj konsultantske kompanije AlixPartners.

Ova kineska automobilska ekspanzija brine evropske proizvođače, a da briga bude veća doprinosi podatak da proizvođači električnih vozila (EV) u Kini beleže rast u maju, pa je udeo e-automobila u ukupnoj prodaji u ovoj zemlji iznosio 40 odsto, odnosno – četiri od deset putničkih vozila imalo je „utikač“, preneo je Electrive.com.

Da bi se zaštitila od kineske invazije e-vozilima, Evropska unija je uvela privremene više carine na uvoz električnih vozila iz Kine, ali i istakla da i dalje vodi pregovore sa ovom zemljom, kako bi se situacija rešila.

Carine su uvedene na devet meseci nakon pokretanja istrage o navodnim subvencijama u Kini, pošto je EK zaključila da kineski proizvođači EV profitiraju od neopravdanog subvencionisanja, čime se nanosi šteta proizvođačima električnih vozila u Evropi. Privremene carine se primenjuju od 5. jula i biće na snazi četiri meseca, do nove odluke koja bi mogla da ih produži na pet godina.

U prvih šest meseci u Srbiji prodato samo 116 e-vozila

Vozila koja koriste benzin i dalje su ubedljivo prvi izbor kupaca, sa skoro polovinom ukupne prodaje – odnosno procentom od 48,33 odsto. Hibridni pogon u kombinaciji benzin-struja je na drugoj poziciji sa 21,50 odsto, a zanimljivo je da raste i broj prodatih vozila sa hibridnim pogonom dizel-struja, pa je i njihov udeo dostigao 7,68 odsto tržišta. Iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova navode da su dizelaši na trećem mestu sa 19,53 odsto.

Putnička vozila sa „fabričkim plinom“, ugrađenim pogonom na TNG i benzinskim motorom zauzela su 2,10 odsto tržišta. Samo na električni pogon prodato je 116 putničkih vozila.