Prva nedelja Cop27: I šta ćemo sad?

Kako je konstatovao britanski Guardian, uprkos fokusu na ogromne gubitke i već počinjenu štetu, tokom prve nedelje međunarodnog samita Cop27 u Šarm el Šeiku najglasniji su zapravo bili lobisti za naftu i gas u trenutku kada se svet suočava sa prelaskom na energiju iz obnovljivih izvora, a istovremeno i nestašicom energenata zbog sukoba u Ukrajini.

Što se tiče najugroženijih zemalja u razvoju koje se tek oslanjaju na rastuću industriju kako bi podstakle svoju ekonomiju – one trenutno spadaju među zagađivače i s pravom se ljute na razvijene države koju su tu fazu prevazišle pre više decenija, jer uvode raznorazna ograničenja i takse na proizvodnju iz fosilnih goriva.

Na samom početku velikog skupa mogli su se stoga čuti pozivi na “globalnu reparaciju” vrednu više desetina, pa i stotina milijardi dolara, upućeni na adresu upravo najvećih ekonomija, jer su one tokom svog razvoja najviše doprinele uništavanju planete.

Male su, doduše, šanse da se ostvare značajnije reparacije, mada je britanski premijer Riši Sunak (Rishi Sunak) u jednom trenutku izjavio da bi najrazvijenije zemlje trebalo u nekom vidu da pomognu ekonomijama u razvoju da prebrode svoje energetske tranzicije ka “zelenijim” izvorima.

Međutim, reperacije kao bespovratna sredstva, odnosno nadoknada za načinjenu štetu, nisu isto što i pomoć u vidu kredita. Ostaje da se vidi da li će tokom druge nedelje samita Cop27 u Egiptu doći do konkretizacije ovih predloga.  

Poruka generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša (Antonio Guterres) za više od 110 svetskih lidera na klimatskom samitu Cop27 u Egiptu nije mogla biti jasnija: „Promenite kurs sada ili se suočite sa kolektivnim samoubistvom”.

Emisije gasova staklene bašte su nastavile da rastu ove godine, uprkos oštrim upozorenjima klimatologa. Izgledi da se čovečanstvo drži granice povećanja od 1,5 ^oC iznad predindustrijskih nivoa, za koju su rekli da je “poslednja bezbedna zona”, sve su slabije.

Globalne klimatske promene su prvenstveno uzrokovane emisijom ugljen-dioksida. Fosilna goriva poput uglja, nafte i gasa oslobađaju velike količine CO₂ kada se sagore ili koriste u industrijskim procesima.

Pre industrijske revolucije (1760-1840), te emisije su bile veoma niske. Međutim, sa povećanom upotrebom fosilnih goriva za pogon mašina, emisije su rasle na šest milijardi tona CO₂ godišnje na globalnom nivou do 1950. godine, a ta količina se skoro učetvorostručila do 1990. godine, dostigavši stopu od preko 22 milijarde tona godišnje.

Trenutno, svet emituje preko 34 milijarde tona CO₂ svake godine. Od 1751. godine, svet je kumulativno emitovao preko 1,5 biliona tona CO₂, pokazuje istraživanje Global Carbon Project.

Pre pandemije korona virusa, prosečan globalni rast u emisiji fosilnog CO₂ usporio se na 0,9 odsto godišnje tokom 2010-ih, dostigavši 36,7 gigatona CO₂ dodatih u atmosferu u 2019. godini.

Međutim, 2020. globalna ograničenja dovela su do najvećeg smanjenja emisija CO₂ ikada viđenog u apsolutnom iznosu. Globalna emisija fosilnog CO₂ smanjena je za 5,2 odsto na 34,8 gigatona, uglavnom zbog zastoja u avio-saobraćaju, kopnenom transportu, proizvodnji električne energije i fabričkoj proizvodnji tokom pandemije.

Ipak, od tada, emisije su se približile nivoima pre pandemije, dostižući 36,2 gigatona dodatih u atmosferu tokom 2021. godine.

Najveći zagađivač na svetu u ovom trenutku je Kina, sa 10,67 milijardi metričkih tona CO₂ ispuštenih u atmosferu tokom 2020. godine.

Emisije CO₂ iz privreda u razvoju već čine više od dve trećine globalnih emisija, dok su emisije iz naprednih ekonomija u strukturnom padu. Ali to je aktuelni rezultat, dok je prethodnih 120 godina bio obrnut slučaj.