Svet će tek osetiti ekonomski udar zbog rata u Ukrajini

Godinu dana nakon početka rata u Ukrajini ruska privreda se opire i daleko je od „kolapsa“ koji joj je predvideo francuski ministar finansija Bruno L’ Mer (Bruno Le Maire) nakon prvih talasa zapadnih sankcija. Bruto društveni proizvod (BDP) Moskve smanjio se za samo 2,1 odsto u 2022. godini, prema ruskoj statističkoj službi Rosstat, a kako ocenjuje Međunarodni monetarni fond (MMF), predviđa se čak i rast ruske privrede za 0,3 odsto u 2023. godini.

„Obezbedili smo stabilnost ekonomske situacije i zaštitili naše građane“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin 21. februara u svom obraćanju o stanju nacije, i dodao da Zapad nije uspeo da „destabilizuje rusko društvo“.

Očigledna otpornost ruske privrede prvenstveno je posledica rasta cena nafte i gasa tokom 2022. godine, koji je kompenzovao pad obima izvoza – smanjenje od oko 25 odsto kada je reč o „plavom energentu“. Ipak, kako je povodom godišnjice rata u Ukrajini izjavio francuski predsednik Emanuel Makron – „podaci koje Rusija daje ostatku sveta su čista propaganda“, te prvi čovek Francuske ne veruje u ono što govori Putin.

„Rusi zarađuju od gasa koji prodaju drugima, ali ostatak privrede mnogo pati, tako da uopšte ne verujem u te podatke“, rekao je Makron.

Političari uglavnom govore ono što žele i svako drži svoju stranu, a rat je svakako imao – i još uvek ima – razoran uticaj na ukrajinsku privredu, koja je i pre ovog sukoba imala krize nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i pandemiju Covid-19. Ukrajinski BDP pao je u 2022. godini čak za 30 odsto.

„Mnoge ključne industrije zemlje su teško pogođene. Na primer, dve fabrike u Mariupolju, koji je sada okupiran od strane Rusije, činile su 40 odsto ukrajinske predratne proizvodnje čelika. Rusi su takođe bombardovali druge fabrike teške industrije, kao što su rafinerije nafte“, prenosi Financial Times.

Sankcije EU nisu delovale kako je očekivano?

Zemlje članice Evropske unije podržale su deseti paket sankcija Rusiji u petak, uključujući stroža ograničenja izvoza i kontrolu tehnologije, kao i zahteve banaka da prijave informacije o ruskoj Centralnoj banci i drugoj sankcionisanoj imovini koju drže, preneo je Bloomberg.

Zapadne sankcije Moskvi od početka sukoba uključuju embargo na prodaju i ograničenje cene njene sirove nafte, uskraćivanje pristupa SWIFT-u – međunarodnom sistemu za razmenu poruka koji omogućava bankarske transakcije, i zamrzavanje sredstava centralne banke u inostranstvu, podseća CNN i dodaje da su ovi potezi imali za cilj da oslabe sposobnost Rusije da finansira rat.

Ipak, čini se da Rusija odoleva sankcijama, te da svoje resurse usmerava ka drugim zemljama.

„Da bi popravila deficit Rusija se okrenula novim kupcima, uključujući Tursku, Indiju i posebno Kinu. Isporuke gasa ovoj poslednjoj preko gasovoda Snaga Sibira povećane su za 48 odsto, izjavio je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak“, navodi France24.

Od prohladnih domova u Evropi do tržišta hrane u Africi

Pre početka sukoba članice Evropske unije su uvozile skoro polovinu svog prirodnog gasa i trećinu nafte iz Rusije. Invazija i sankcije koje su uvedene Rusiji kao odgovor izazvale su šok cena energije u razmerama koje nisu viđene od sedamdesetih godina prošlog veka.

„Rat je poremetio globalnu trgovinu koja se još uvek oporavljala od pandemije. Cene hrane su porasle, pošto su Rusija i Ukrajina glavni dobavljači pšenice i suncokretovog ulja, a Rusija je najveći svetski proizvođač đubriva. Brodovi za prevoz žitarica nastavili su da plove iz Ukrajine u skladu sa krhkim dogovorom uz posredovanje UN, a cene su pale sa rekordnih nivoa, ali hrana ostaje ‘geopolitički fudbal’. Rusija je pokušala da okrivi Zapad za visoke cene, dok Ukrajina i njeni saveznici optužuju Rusiju da cinično koristi glad kao oružje„, piše ABC News.

Ekonomski analitičari procenjuju da će inflacija oslabiti polovinom ove godine, a stabilizacija se očekuje u 2024. Međutim, ove prognoze su podložne promenama, jer sa druge strane ima i onih mišljenja iz kojih se može zaključiti da će svet tek osetiti ekonomske posledice najvećeg sukoba u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Rat u Ukrajini promenio je sliku sveta, a prema svemu sudeći mir još uvek nije na vidiku, jer se trenutno više govori o naoružavanju nego o mirovnim pregovorima.