Rusija smanjuje proizvodnju nafte od marta

Rusija je najavila da će smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno ili oko pet odsto proizvodnje u martu, izjavio je u petak potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak, nakon što je Zapad uveo gornje granice cena ruske nafte i naftnih derivata.

Cena referentne nafte Brent porasla je na vesti o smanjenju proizvodnje iz Rusije, drugog po veličini svetskog izvoznika nafte posle Saudijske Arabije na 86,6 dolara po barelu, i viša je za 2,5 procenata, prenosi Reuters.

„Od danas u potpunosti prodajemo celokupnu količinu proizvedene nafte, međutim kao što je ranije navedeno, nećemo prodavati naftu onima koji se direktno ili indirektno pridržavaju principa ograničenja cena. S tim u vezi, Rusija će u martu dobrovoljno smanjiti proizvodnju za 500.000 barela dnevno. To će doprineti obnavljanju tržišnih odnosa“, saopštio je Novak.

G7, Evropska unija i Australija zabranili su od 5. decembra korišćenje pomorskog osiguranja, finansiranja i posredovanja koje obavljaju zapadne kompanije, za pomorsku rusku naftu kojom se trguje po ceni višoj od 60 dolara po barelu. EU je takođe uvela zabranu kupovine ruskih naftnih derivata i postavile gornje granice cena od 5. februara.

Kao odgovor, Rusija je zabranila poslove koji uključuju bilo kakvu primenu mehanizama ograničenja cena. Odluka Rusije da smanji proizvodnju nafte u martu objavljena je desetak dana nakon što je OPEC+ zadržao trenutnu politiku proizvodnje nafte, ostavljajući na snazi smanjenje proizvodnje dogovoreno prošle godine.

Ovaj potez Moskve dodatno smanjuje proizvodnju, koja je dogovorom zemalja OPEC+, među kojima je i Rusija, smanjena za dva miliona barela dnevno. Na sastanku OPEC+ ministri zemalja članica organizacije nisu osetili potrebu da menjaju ograničenje proizvodnje koje će ostati na snazi do kraja tekuće godine, prenosi Bloomberg.

Analitičari ocenjuju da ruski partneri iz OPEC+ nisu iznenađeni odlukom Moskve, pa ne bi trebalo da se očekuje da će zbog dodatnog smanjenja ponude promeniti svoj stav o ograničenju proizvodnje. Oni takođe navode da od uvođenja zabrane uvoza ruske nafte u EU i ograničenja cena mnogi očekuju gubitak ruske proizvodnje, pa Moskva možda samo pokušava da prikaže smanjenje kao dobrovoljni politički izbor.

Prihodi Moskve od nafte pogođeni su poslednjih meseci, a glavni razlog tome bio je pad cene Brent nafte za oko 40 dolara od juna. Popust sa kojim se trguje ruskom naftom Urals u odnosu na međunarodne cene takođe se povećao od kada su proglašeni zabrana uvoza u EU i ograničenje cena G7.

Poslednji značajan pad proizvodnje ruske nafte bio je u aprilu prošle godine kada je smanjena za oko devet odsto posle uvođenja zapadnih sankcija. Od tada je Rusija uspela da uspostavi logističke lance za prodaju nafte, uglavnom u Aziji. Uprkos svemu, ruska proizvodnja nafte bila je iznenađujuće otporna, a od najnižeg nivoa proizvodnje u aprilu od 10,05 miliona barela dnevno, popela se na 10,90 miliona barela krajem prošle godine, a i u januaru je ostala blizu tog nivoa.

Ruska proizvodnja nafte prkosila je mnogim predviđanjima o padu zbog zapadnih sankcijama, a porasla je za dva odsto prošle godine na 535 miliona tona dnevno, zahvaljujući rastu prodaje u Aziji, posebno u Indiji i Kini. Usled niza zapadnih sankcija, Rusija se ipak suočila sa smanjenim prihodima od nafte, pa je u januaru njen budžetski deficit dostigao 25 milijardi dolara.