Soros upozorava na pad poverenja investitora u Indiju i ograničenu pomoć Ukrajini

Milijarder i investitor Džordž Soroš (George Soros) rekao je u petak da optužbe koje je američka kompanija Hindenburg Research iznela protiv Adani grupe prete da naruše poverenje investitora u Indiju i da mogu da oslabe vladu premijera Narendre Modija. Soroš je prognozirao da bi poraz u Ukrajini bio kraj za „rusko carstvo“, kao i da Kijev ipak mora da računa na ograničenu pomoć Zapada.

„Modi i poslovni tajkun (Gautam) Adani su bliski saveznici, njihove sudbine su isprepletane. Adani Enterprices pokušao je da prikupi sredstva na berzi, ali nije uspeo“, rekao je Soroš na Mihnenskoj bezbednosnoj konferenciji (MSC) koja je počela u petak, prenosi Indian Express.

Adani je optužen za manipulaciju akcijama, koje su naglo izgubile vrednost nakon što je prošlog meseca Hindenburg Research objavio izveštaj. Modi se nije izjašnjavao o ovoj temi, ali će morati da odgovara na pitanja stranih investitora u parlamentu.

MSC, godišnja konferencija o pitanjima globalne bezbednosti trajaće do nedelje, a među njenim učesnicima su nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Sholz), francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i potpredsednica SAD Kamala Haris (Kamala Harris), kao i američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony Blinken) i najviši kineski diplomata Vang Ji. Srbiju u Minhenu predstavlja predsednik Aleksandar Vučić. Pored njih, u Mihnenu su i predstavnici globalno uticajnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, NATO i Evropske unije.

Prvi put posle 20 godina Rusija nije pozvana na događaj, što se tumači kao odgovor na rat u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se učesnicima konferencije video porukom. Iranski lideri takođe nisu pozvani zbog brutalnog gušenja protesta žena u tamošnjim gradovima. MSC se održava od 1963. godine, a u početku je bila fokusirana samo na vojna pitanja, a visoki zvaničnici zapadnih zemalja su se tamo okupljali da bi pokazali jedinstvo u borbi protiv sovjetskog komunizma.

Od svog osnivanja MSC otkazana je samo dva puta, 1991. godine kada je pokrenut prvi Zalivski rat, a zatim 1997. godine kao rezultat penzionisanja osnivača konferencije Evalda-Hajnrih fon Klajsta (Ewald-Heinrich von Kleist). Od ovogodišnje konferencije očekuje se da sagleda koheziju zapadnog saveza u odnosu prema ratu u Ukrajini. Soroš je naveo da je američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) upozorio Zelenskog da podrška ima granice i da mora da se izbegne svetski rat.

Konferencija takođe može da posluži kao platforma za suzbijanje tenzija između SAD i Kine. Organizatori konferencije očekuju da bi razgovor između Vanga i Blinkena mogao da poboljša odnose dve zemlje, koji su nakon rušenja kineskog balona iznad SAD dostigli višedecenijiski minimum. Za sada nema zvanične potvrde da će doći do njihovog susreta.

Posle Minhena, Blinken će otputovati u Tursku, gde će posetiti vazdušnu bazu Indžirlik, a zatim će se u Ankari sastati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Vašington nastoji da deblokira ulazak Finske i Švedske u NATO, što Turska u slučaju Stokholma ne prihvata. Blinken će iz Turske produžiti u Atinu, gde će razgovarati o saradnji u oblasti odbrane i energetskoj bezbednosti.

Druga važna tema na dnevnom redu je fokusiranje na različite perspektive globalnog juga, koji uključuje neke od nasiromašnijih i najmanje industrijalizovanih zemalja u svetu. MSC ističe na svojoj veb stranici da „nastoji da promoviše poverenje i da doprinese mirnom rešavanju sukoba omogućavanjem tekućeg, ali neformalnog dijaloga unutar međunarodne bezbednosne konferencije“.