Svetska banka: Ekonomski rast u Evropi i Centralnoj Aziji i dalje sporiji nego pre pandemije

Projektovana stopa ekonomskog rasta za 2023. godinu na tržištima u nastajanju i ekonomijama u razvoju regiona Evrope i Centralne Azije povećana je na 2,4 odsto, što je i dalje manje nego pre pandemije korona virusa, navodi se u objavljenom Ekonomskom izveštaju Svetske banke za taj region.

Jačanje rasta odražava pozitivnije projekcije za ratom pogođenu Ukrajinu, ali i za Centralnu Aziju, kao i za otpornost potrošnje u Turskoj i privredni rast u Rusiji koji beleži stopu veću od očekivane usled rasta državne potrošnje na vojsku i socijalne transfere, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Isključujući Rusiju i Ukrajinu, u 2023. se predviđa privredni rast regiona za tri odsto, ali to je i dalje slabije u poređenju sa dugoročnim prosekom iz perioda pre izbijanja pandemije.

Procene Svetske banke su da će u 2023. ekonomski rast u polovini zemalja Evrope i Centralne Azije biti sporiji ili skoro nepromenjen u odnosu na 2022. godine.

U 2024. i 2025. očekuje se rast po stopi od 2,6 odsto godišnje zbog slabije ekspanzije u Evropskoj uniji, najvećem trgovinskom partneru regiona, visoke inflacije, restriktivnijih uslova finansiranja i negativnih efekata ruske invazije na Ukrajinu.

„Preklapanje šokova koji su posledica ruskog napada na Ukrajinu, krize troškova života i klimatskih rizika stvara enormne izazove za Evropu i Centralnu Aziju“, rekla je potpredsednica Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Antonela Basani (Antonella Bassani).

Ukazala je da će biti neophodan nov pristup kako bi ove zemlje ponovno oživele rast produktivnosti, ostvarile bolje ekonomske i socijalne rezultate, unapredile otpornost i ubrzale napore usmerene na dekarbonizaciju ekonomije.

Kako je procenila Svetska banka, negativni rizici opterećuju buduće izglede tržišta u nastajanju i ekonomija u razvoju Evrope i Centralne Azije. Visoka inflacija može ostati prisutna u uslovima pojačane kolebljivosti globalnih robnih tržišta i rasta cena energenata, a rastuća ograničenja u pristupu izvorima finansiranja mogu dovesti do veće nestabilnosti i restriktivnosti na globalnim finansijskim tržištima.

Privredni rast je od 2020. do 2024. slabiji nego u bilo kom drugom petogodišnjem periodu od 1990. naovamo, a mogao bi i dodatno da uspori, navodi se u izveštaju te finansijske institucije.

„Fiskalni deficiti su ove godine uglavnom nepromenjeni, iako su države ranije planirale da sprovedu fiskalnu konsolidaciju nakon značajnog povećanja javne potrošnje u prethodnih nekoliko godina usled pandemije kovida i krize troškova života“, izjavio je glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Ivajlo Izvorski (Ivailo Izvorski).

Kako je dodao, rastući troškovi koje izazivaju starenje stanovništva, veće otplate kamata, ulaganja neophodna radi ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na njih, kao i potreba za otklanjanjem posledica drugih istovremenih kriza, vršiće pritisak nesmanjenog intenziteta na državne budžete.

Ekonomija Ukrajine će ove godine najverovatnije ostvariti rast od 3,5 odsto nakon pada od 29,1 odsto u 2022. godini u kojoj je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju, i to zahvaljujući stabilnijem snabdevanju električnom energijom, rastu državne potrošnje, nastavku podrške donatora, boljoj žetvi i preusmeravanju dela izvoza preko zapadnih granica te države, prognoze su ekonomista Svetske banke.

U Turskoj se ove godine očekuje rast od 4,2 odsto, ali će tempo rasta u 2024. i 2025. verovatno usporiti na prosečnih 3,5 odsto uz hlađenje domaće tražnje usled povećanja kamatnih stopa i postepene fiskalne konsolidacije.

U Rusiji, po oceni Svetske banke, rast državnih rashoda i otpornost potrošnje verovatno će dovesti do rasta od 1,6 odsto u 2023, nakon čega će se ova stopa sniziti na 1,3 odsto u 2024. i 0,9 odsto u 2025. zbog ograničenih kapaciteta i usporavanja potrošačke tražnje.

U Centralnoj Aziji se ove godine očekuje jačanje rasta na 4,8 odsto, nakon čega bi, prema projekcijama, stopa rasta u 2024. i 2025. trebalo da se zadrži na prosečnih 4,7 odsto, i to pod pretpostavkom da dođe do usporavanja inflacije.

Nasuprot tome, projekcije ukazuju na verovatno usporavanje rasta na Zapadnom Balkanu na 2,5 odsto u ovoj godini, posle čega se očekuje povećanje na 3,3 odsto u 2024. i 2025, čemu će doprineti ublažavanje inflatornih pritisaka, postepeni oporavak izvoza i povećani javni rashodi na infrastrukturne projekte koje podržavaju donatori.

„Potrošnja je tokom 2023. ostala otporna u Albaniji i Makedoniji, kao i u Crnoj Gori, usled pozitivnog uticaja oporavka turizma, ali je doživela pad u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji zbog slabije izvozne tražnje u EU“, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Istaknuto je da snažnija trgovinska razmena i veći prilivi novca i ljudi nastavljaju da podstiču ekonomsku aktivnost u pojedinim zemljama, i to naročito u Centralnoj Aziji i Južnom Кavkazu.

Jermenija, Gruzija i Tadžikistan već drugu godinu za redom beleže najviše stope rasta u tom regionu.